Zbog prolećnog umora mnogi su bez energije, bezvoljni, a neki imaju i ozbiljnih zdravstvenih problema.
Sindrom prolećnog umora, poznat i kao prolećna letargija je privremeno stanje u kome se ljudi osećaju neobično umorno, usporeno ili nemotivisano. To nije medicinska dijagnoza, već uobičajena pojava povezana sa prilagođavanjem tela promenama dnevnog svetla, temperature i hormonske ravnoteže i obično se javlja u martu i aprilu.
Spring is coming—hydrate with distilled water, add chlorella spirulina for cellular repair, soak in vitamin D for immune strength, drink teas like hibiscus & soursop, eat fruits for electrolytes, take hemp seeds for omega balance, rest well, move lightly, keep your feet pretty.
— 𝐞𝐦𝐩𝐫𝐞𝐬𝐬🪞 (@tenomnft) March 11, 2025
Takvo stanje može biti uzrokovano normalnom reakcijom na dolazak toplijeg vremena, a jedan od uzročnika moguda budu i alergije.
Usled jednolične i nedovoljno izbalansirane zimske ishrane, nedostatak vitamina C je najčešći uzrok nastanka prolećnog umora.
Zbog manjka vitamina C, korišćenje kiseonika u ćelijama i tkivima je redukovano, oslabljen je imunološki sistem i organizam je samim tim podložniji razvoju infekcija.
Tokom zimskih meseci, konzumiramo kalorijski “jaču” hranu koja se duže termički obrađuje, pa je iz toga razloga unos nutritivno korisnih sastojaka iz hrane znatno redukovan. Sveže voće i povrće je takođe manje zastupljeno u ishrani u zimskom periodu.
U otklanjaju “prolećnog umora” značajno mogu da pomognu navike u ishrani, a ovih devet naimrnica dokazano pomažu.
Voće i povrće
Bogati su vitaminima, mineralima i nutrijentima koji pomažu u borbi protiv umora i poboljšavaju fizičku funkciju. Stručnjaci preporučuju da svakog dana pojedete najmanje pet porcija, odnosno 400 grama voća i povrća.
Semenke
Poput orašastih plodova, semenke su bogate ugljenim hidratima, zdravim mastima i vlaknima, što doprinosi produženoj energiji. Preporučuju se čija semenke, bundevine, suncokretove i lanene semenke koje možete dodati u smutije, salate ili jogurt.
Neprerađena hrana
Visoko prerađene namirnice sadrže aditive, konzervanse, trans masti, natrijum i dodatne šećere, koji s vremenom smanjuju unos važnih vitamina i minerala. Takođe, mogu izazvati upalne procese u telu koji dodatno troše energiju. Umesto zapakovanih obroka, suhomesnatih proizvoda i slatkiša, birajte voće, povrće, nemasne proteine, mlečne proizvode sa smanjenim udelom masti, mahunarke, orašaste plodove i integralne žitarice.
Napici bez kofeina
Umeren unos kofeina može privremeno podići energiju, ali preterivanje vodi do umora, glavobolja i nesanice. Zato se preporučuje ograničiti unos na manje od 100 miligrama dnevno, što je otprilike dve šolje kafe. Najbolji izbor su voda, crna kafa bez kofeina i nezaslađeni čajevi.
Nemasni proteini
Proteini su važni za očuvanje mišićne mase, prevenciju malnutricije, smanjenje upalnih procesa i održavanje sitosti, čime se sprečavaju nagli skokovi i padovi šećera u krvi. Preporučeni dnevni unos za muškarce je najmanje 56 grama, a za žene 46 grama. Dobri izvori su piletina, ćuretina, riba, jaja, ali i biljni izvori poput soje, tofua i mahunarki.
Integralne žitarice i složeni ugljeni hidrati
Ugljeni hidrati su glavni izvor energije za telo, ali je važno birati integralne i složene izvore jer se sporije vare i obezbeđuju dugotrajniju energiju. Izbegavajte rafinisane ugljene hidrate poput belog hleba, testenine i slatkiša, jer brzo podižu nivo šećera, a zatim dovode do naglog pada energije.
Orašasti plodovi
Oni su odličan izvor energije, pomažu u kontroli gladi i telesne težine, a uz to sprečavaju osećaj umora. U ishranu uključite bademe, brazilski orah, indijski orah, lešnike, pekan orah i orahe. Najbolje ih je jesti sirove i neslane kao užinu.
Ovsene pahuljice
Zahvaljujući vlaknima i manjoj količini proteina, ovsene pahuljice pružaju dugotrajan osećaj sitosti i stabilnu energiju. Posebno su dobre za one koji imaju problema sa skokovima šećera u krvi. Najbolje je birati integralne, neprerađene pahuljice i dodati mleko, malo meda i bobičasto voće.
Komentari (0)