Temelje Panamskog kanala postavljali i Srbi: Najvredniji i najizdržljiviji radnici bili su iz Evrope

Ceo svet bruji o Panamskom kanalu. Mnogo toga se o ovom kanalu zna, jedino se ne zna – da su ga Srbi gradili. Uz tekst o ovom otkriću, ekskluzivno donosimo i pisma jednog od Srba graditelja do kojih je došao Adligat, piše autor Viktor Lazić na sajtu RTS-a.

Da bi nastao, skupljeni su radnici iz celog sveta. Ostalo je zabeleženo da su najvredniji i najizdržljiviji udarnici stigli iz Evrope. Pretpostavljalo se da je među desetinama hiljada radnika bilo i Srba. Međutim kako su većinom dolazili iz Austrougarske, u zvaničnim statistikama su nevidljivi, podvedeni pod radnike monarhije.

Pod patronatom profesora Aleksandra Jerkova imao sam zadovoljstvo da sa kolegom i prijateljem Adamom Sofronijevićem sprovedem istraživanje o vezama Srbije i Srba sa Panamskim kanalom u periodu od sto godina – od 1881. do 1981. godine u bogatom fondu Adligatovog Muzeja knjige i putovanja i Muzeja srpske književnosti, kao i u fondu periodike Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

Pronašli smo dokaz ne samo da su Srbi učestvovali u izgradnji kanala, već u postavljanju njegovih temelja!

Pronađena građa je digitalizovana i uskoro ću je lično predati na svečanoj primopredaji Narodnoj biblioteci Paname u Panama Sitiju. Već skoro mesec dana sam u ovoj državi, a pre neki dan sam imao nekoliko važnih sastanaka u panamskoj Narodnoj biblioteci sa direktorkom gospođom Marijom Brenes kao i sa drugim bibliotekarima i ekspertima panamske kulture. Dogovoreno je potpisivanje protokola o saradnji i dugoročna i raznovrsna saradnja u narednom periodu.

Inicijativa za saradnju došla je upravo iz Udruženja Adligat, pošto u celom regionu Jugoistočne Evrope samo kod nas postoji Zbirka Paname. Pronašli smo pravu riznicu materijala o izgradnji Panamskog kanala u srpskim izvorima. Da navedem samo izveštaje o teškom položaju radnika, o tome da je bilo Srba koji su u Panami ostavili svoje živote i upozorenja sugrađanima da ne nasedaju na pozive agenata da odlaze na rad „u taj ljudski pakao“.

Nemerljiv istorijski značaj nosi osam pisama koja je 1881. godine poslao jedan naš čovek iz Paname. To je prvoklasna istorijska građa koja daju novo svetlo o izgradnji kanala.

„Svaka nova informacija o istoriji Panamskog kanala je zanačajna, kako nama u Panami, tako i u svetskim okvirima, jer kanal koristi više od 170 zemalja. Veoma smo iznenađeni, čak uzbuđeni činjenicom da su u dalekoj zemlji kao što je Srbija pronađeni istorijski dokazi o izgradnji kanala. Proširićemo poznavanje sopstvene istorije zahvaljujući vama”, izjavila je Dijana Rivas, menadžerka u kulturi zadužena za odnose sa javnošću Narodne biblioteke Paname.

U godini kada su Francuzi započeli izgradnju kanala, 1881, izuzetno redak opis života radnika nastao je upravo srpskom rukom.

„Bili smo iznenađeni postojanjem ovako značajne i kvalitetne građe. Nažalost ime autora je nepoznato, znamo mu samo inicijale V.M. Na osnovu jezika korišćenog u pismima sa sigurnošću možemo da tvrdimo da je poreklom iz Vojvodine, najverovatnije Banata“, izjavio je Adam Sofronijević.

Jedan Srbin dao je glas desetinama hiljada duša, bezimenih radnika od kojih su mnogi ostavili živote na izgradnji jednog od najznačajnijih projekata u istoriji planete. Možda nije slučajno što je i sam ostao bez imena i prezimena. Bio je jedan od retkih pismenih radnika svog doba, radio zajedno sa hiljadama najamnika sa raznih krajeva planete, često najsiromašnijih među siromašnima. Svoja zapažanja napisao je u nizu pisama koja su objavljena u časopisu Otadžbina 1882. godine, a napisana godinu dana ranije. Pala su u zaborav i bila nepoznata stručnoj javnosti do pre nekoliko dana.

Za Legat porodice Leko u Udruženju Adligat Vera i Danica Leko poklonile su ceo komplet lista Otadžbina koji je objavljivao član njihove porodice, slavni akademik, doktor i predsednik vlade Vladan Đorđević. Zalaganjem Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“, ceo komplet ovog časopisa je digitalizovan, što je drastično olakšalo pretragu i pronalaženje dragocene građe skrivene na hiljadama stranica.

Kanal su u početku gradili Francuzi i srpski radnik je upravo preko Pariza, na francuskoj lađi „Lafajet“, stigao do Paname. On detaljno opisuje uzburkano more i plovidbu, od njega saznajemo kako je tačno izgledao brod koji je prevozio radnike, zatim prve utiske po stupanju na kopno, opis panamskih gradova tog doba, radnih kampova, uslova života i rada, probleme sa kojima su se suočavali.

Srbin opisuje i korupciju. Već u prvoj godini izgradnje on sumnja u uspeh francuskog poduhvata, što će se ispostaviti kao tačno, jer će se posle osam godina ovaj projekat pretvoriti u jedan od najvećih finansijskih neuspeha i skandala u istoriji Francuske.

U pismima se opisuju bolesti i napadi životinja, a zvanične statistike svedoče da je prvih godina na izgradnji kanala nastradalo više od 20.000 radnika.

Izuzetno su značajni opisi putovanja panamskom železnicom koja spaja Pacifik sa Atlantikom, koja se i danas smatra jednom od najznačajnijih železničkih linija planete.

Dobijamo obilje podataka iz perioda i to takvih podataka kakvi uglavnom ne postoje u drugim izvorima: opis stanja na terenu, svađa među komandantima, opisi životnih prostorija, lova, bala u Panama Sitiju. Većina događaja koji se spominju nisu uopšte poznati istorijskoj nauci, kao što je korupcija jednog venecuelanskog generala koji je izbačen sa posla. Ali mi saznajemo mnogo više od puke istorijske činjenice.

Neimenovani srpski radnik opisuje strah u radnom kampu tokom pobune protiv korupcije, kako spavaju sa puškom uz uzglavlje… Taj srpski radnik ujedno je talentovani putopisac i mi smo otkrili ne samo značajni istorijski trag već i jednog nepoznatog srpskog putopisca iz Latinske Amerike, a to je tek retkost.

Ceo tekst možete pročitati na OVOM LINKU.

Autor Viktor Lazić