Francuska i Velika Britanija ne isključuju mogućnost da stanu na čelo zapadne koaliciije u Ukrajini, u svetlu predstojećeg američkog “povlačenja” iz Kijeva nakon povratka novoizabranog predsednika Donalda Trampa u Belu kuću, piše francuski Le Monde, pozivajući se na izvore upoznate sa planovima Pariza i Londona koji još uvek treba da se konkretizuju.
Navodi se da su reaktivirani razgovori o slanju zapadnih trupa i pripadnika privatnih vojnih kompanija na ukrajinsko tlo u trenutku kada sukob u toj zemlji ulazi u novu fazu eskalacije.
Ponovo su pokrenute osetljive debate, koje se uglavnom vode u strogoj tajnosti, u vezi sa mogućim prestankom američkog angažovanja oko pomoći Kijevu kada Tramp ponovo položi predsedničku zakletvu 20. januara naredne godine.
Francuski list odseća se da je debata oko slanja trupa u Ukrajinu, koju je iznenada u februaru ove godine inicirao francuski predsednik Emanuel Makron tokom sastanka saveznika Kijeva održanog u Parizu, izazvala snažno protivljenje iz pojedinih evropskih zemalja, na čelu sa Nemačkom. Navodi se da takav scenario ipak nije time “sahranjen”, a da je poslednjih nedelja ponovo dobio na zamahu.
Prema informacijama ovog medija, to se dogodilo zahvaljujući poseti Francuskoj britanskog premijera Kira Starmera koja se odigrala 11. novembra.
– U toku su razgovori između Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske u vezi sa saradnjom na polju odbrane, a posebno sa ciljem stvaranja čvrstog jezgra saveznika u Evropi, koje bi bilo fokusirano na Ukrajinu i evropsku bezbednost u širem smislu – kazao je francuskom listu neimenovani britanski vojni izvor.
Mond naglašava da su ove reči u skladu s izjavama Žan-Noela Baroa, ministra spoljnih poslova Francuske, datim krajem prošle nedelje tokom posete Londonu.
U intervju za BBC Baro je pozvao zapadne saveznike da “ne postavljaju niti objavljuju crvene linije” u vezi sa podrškom Ukrajini.
Korijere dela sera, koji je preneo informacije Monda, podseća da je Benžamen Adad, francuski ministar za evropske poslove, dao slične izjave u intervjuu vodećem italijanskom listu, naglašavajući da je pozicija Pariza ostala ista, a to je da “ne treba isključiti mogućnost slanja zapadnih vojnika u Ukrajinu”.
Navodi se da je faktor u obnavljanju plana o tom raspoređivanju trupa bila i odluka Džoa Bajdena, odlazećeg predsednika SAD, da Ukrajini dozvoli korišćenje američkih raketa ATACMS za napade duboko unutar teritorije Rusije.
Za korišćenje tog i drugog oružja dugog dometa potrebna je zapadna podrška u ljudstvu na terenu u samoj Ukrajini.
To je, između ostalog, bio jedan od glavnih razloga zašto je Nemačka do sada odbijala da Kijevu isporuči svoje dalekometne projektile Taurus.
Ujedinjeno Kraljevstvo je, s druge strane, dalo Ukrajini svoje rakete Storm šedou, a Francuska Skalpove, projektile koji su istih karakteristika kao britanski.
Rakete Storm šedou su 20. novembra već iskorišćene za napad na ruski komandni položaj u pograničnoj Kurskoj oblasti.
Nije poznato da li su i rakete Skalp upotrebljene za udare unutar ruske teritorije.
London u Ukrajini ima pod ugovorom pripadnike kompanije “Babkok”, a prema informacijama Monda oni tamo rade u koordinaciji sa sličnom francuskom vojnom kompanijom “DCI (Défense Conseil International), koja je u većinskom državnom vlasništvu.
Oni takođe učestvuju u obuci ukrajinskih vojnika u Francuskoj i Poljskoj.
Raspoređivanje francuskih vojnika, a eventualno i iz drugih evropskih zemalja ukoliko bi tako odlućile, poslužilo bi isprva za pomoć ukrajinskim trupama oko korišćenja oružja dugog dometa, a u perspektivi i za obezbeđivanje eventualnog prekida vatre ukoliko mirovni pregovori dovedu do toga.
Podseća se da je Volstrit džurnal 6. novembra objavio izjave osoba iz Trampovog tima da bi on po povratku na vlast u januaru 2025. nastojao da uspostavi prekid vatre između Rusije i Ukrajine koji bi garantovale strane mirovne trupe.
Prema tim izvorima, “najveći deo snaga činili bi Evropljani, a ne Amerikanci”.
Komentari (0)