Prema nekim predviđanjima, brak kakav poznajemo, do 2100, godine mogao bi postati stvar prošlosti! Stručnjaci predviđaju ogromnu promenu u načinu na koji se veze formiraju i održavaju. Sa društvenim promenama, sve većim individualizmom i evolucijom rodnih uloga, tradicionalni brak možda više neće imati isti značaj.
Neki sačuvani podaci ukazuju da brak postoji oko 4.350 godina. Pre toga, većina antropologa veruje da su porodice bile sastavljene od labavo organizovanih grupa do 30 ljudi, sa nekoliko muških vođa, više žena koje su delile među sobom, i decom. Kako su lovci-sakupljači prelazili na agrarnu civilizaciju, društvo je imalo potrebu za stabilnijim aranžmanima.
Prvi zapisani dokazi o ceremonijama braka između jednog muškarca i jedne žene datiraju iz oko 2350. godine pre nove ere, u Mesopotamiji. Tokom narednih stotina godina, brak je postao raširena institucija koju su prihvatili stari Hebreji, Grci i Rimljani. Ali tada, brak nije imao mnogo veze s ljubavlju ili religijom.
Osnovna svrha braka bila je vezivanje žena za muškarce kako bi se osiguralo da su deca zaista biološki naslednici muškarca, piše The Week.
Kod starih Hebreja, muškarci su mogli imati više žena; oženjeni Grci i Rimljani su slobodno zadovoljavali svoje seksualne potrebe sa konkubinama, prostitutkama, pa čak i mladim muškim ljubavnicima, dok su njihove žene bile obavezne da ostanu kod kuće i brinu o domaćinstvu. Ako žene nisu rađale, muževi su mogli da ih vrate i ožene drugu.
Hrišćansko učenje proglasilo je da “dvoje postaju jedno telo”, dajući supružnicima ekskluzivni pristup telu jedno drugog. Ovo je stavilo novi pritisak na muškarce da ostanu seksualno verni.
Tokom većeg dela ljudske istorije, parovi su bili spajani iz praktičnih razloga, a ne zbog zaljubljenosti. Vremenom su, naravno, mnogi supružnici razvili duboku međusobnu ljubav i odanost. Ali ideja romantične ljubavi kao motivacije za brak pojavila se tek u srednjem veku.
Mnogi učenjaci veruju da je koncept romantične ljubavi “izmišljen” u Francuskoj.
Kada su žene dobile pravo glasa 1920. godine, institucija braka doživela je dramatičnu transformaciju. Odjednom, svaka zajednica sastojala se od dva punopravna građanina, iako je tradicija i dalje nalagala da muž vlada domaćinstvom. Do kasnih 1960-ih, državni zakoni koji su zabranjivali međurasne brakove bili su ukinuti, a poslednje države su odbacile zakone protiv korišćenja kontracepcije
U poslednjih 40 godina, brak se promenio više nego u poslednjih 5.000, međutim sada se najavljuje nova transformacija.
Mlađe generacije se sve više fokusiraju na karijeru, lični razvoj i iskustva, a porast zajedničkog života i netradicionalnih odnosa dovodi u pitanje potrebu za brakom.Sa napretkom u tehnologiji i veštačkoj inteligenciji, ljudsko druženje u budućnosti moglo bi izgledati sasvim drugačije, dok ekonomski faktori, poput troškova venčanja i života, čine brak manje privlačnim.
Da li ulazimo u budućnost gde ljubav i posvećenost ne zahtevaju formalan brak? Samo će vreme pokazati!
Žene se obrazuju i zapošljavaju, posvećuju se sebi. Zbog svega toga postavljaju sebi pitanje da li treba da budem toleranta? One se osećaju nezavisno, bez ikakve sumnje. U tom kontekstu brak više ne radi na način kako je to bilo ranije, a stanje u vezi se pogoršava.
Zbog svega toga predviđa se da će brak, u ovakvoj formi u 22-om veku nestati. Naučnici smatraju da će tada samo pet do deset odsto ljudi želeti da se venčaju.
Komentari (0)