Ljubitelji mačaka znaju da mačke mogu biti malo distancirane. Barem u početku. S druge strane, pas će potrčati ka bilo kome ko uđe u kuću – bilo da brani svoj prostor ili traži češkanje po stomaku. Međutim, pažnja, a kamoli naklonost mačke, mora se zaslužiti, i za to je potrebno vreme.
Ljubitelji mačaka takođe znaju da nema boljeg osećaja na svetu, nego kad te mačka prihvati. I što se to brže desi, to je bolji osećaj. Iskreno, ući u nečiju kuću i odmah se zbližiti s njihovom mačkom je sve što ljubitelji mačaka žele.
-Kako to misliš da Dželi Rol obično ne voli nove ljude- pomisliš, dok gledaš domaćina pravo u oči i nežno miluješ stomak Dželi Rola, što čak ni oni ne smeju da rade, svega pet minuta nakon što si ušao u prostoriju.
Ljubitelji mačaka su zavisni od tog osećaja. Nikad im nije dovoljno mačje ljubavi, prihvatanja i pažnje. Uvek žude za novom dozom — toliko žude — što, prema studiji iz 2022. objavljenoj u časopisu “Nature“, može biti razlog zašto ih mnoge mačke izbegavaju. Barem u početku, piše Kinship.
Mačke zapravo više vole društvo ljudi koji ih ne razumeju.
Studija je pokazala da ljudi koji žive s mačkama i smatraju da ih dobro poznaju, često komuniciraju s nepoznatim mačkama na način koji mačkama manje odgovara u poređenju s ljudima koji imaju malo ili nimalo iskustva sa mačkama.
Autori studije došli su do ovog zaključka nakon eksperimenta u kojem je učestvovalo 119 volontera i niz kastriranih, nečistokrvnih odraslih mačaka.
Svaka mačka je bila smeštena u ograđen prostor koji im je obezbeđivao sve osnovne potrebe – hranu, vodu, posudu za pesak, mesto za skrivanje . U prostoru je bila i stolica, postavljena blizu ulaza, dalje od mačjih stvari. Ljudskim učesnicima je rečeno da uđu, sednu na stolicu i komuniciraju s mačkom kako bi to obično činili, ali da je ne podižu.
Mačka je mogla da izbegne ili se povuče iz interakcije sa ljudima ako je to želela. Svaka interakcija je trajala pet minuta i bila je snimljena. Svaka osoba je zatim ponovila eksperiment sa još dve mačke u dodatnim prostorima.
Prema istraživačima, mačke su najbolje reagovale na ljude koji su bili pasivni, ali pažljivi, i dodirivali ih minimalno, ostajući u „zelenim zonama“: osnovi ušiju, obrazima i ispod brade. Ovi ljudi su obično izbegavali “crvene zone“: stomak i osnovu repa, gde većina mačaka mrzi da bude dodirnuta. Takođe su se klonili “žutih zona“: leđa, bokova i nogu.
Ljudi koji su se ovako ponašali obično su imali manje iskustva s mačkama i manje su tvrdili da ih poznaju. To ima smisla, prema rečima dr Marci Koski, sertifikovanog konsultanta za ponašanje i obuku mačaka, koja nije učestvovala u studiji.
-Vidim nekoliko razloga zašto bi to moglo biti tačno.Pre svega, ljudi koji zaista vole mačke često im prilaze direktno — okrenu se prema njima, gledaju ih direktno, priđu im — a mačke su sklone da reaguju: ‘Polako, ovo je previše odjednom.’ Mačke prave prijatelje na drugačiji način.
One žele da ih ignorišete.
Prema dr Koski, čak i samo gledanje mačke previše intenzivno može ih uplašiti. —Direktan pogled je prvi korak u sekvenci lova i može biti signal da ono što posmatrate nameravate da ulovite. Takođe, ljudi izgledaju veći i, samim tim, zastrašujuće kada ih mačka posmatra direktno. Zbog toga će u prostoriji punoj novih ljudi, mačka često biti najviše privučena onim koji joj obraća najmanje pažnje, kojem može prići kad bude spremna.
Naravno, ignorisanje nove mačke je lakše reći nego učiniti za ljubitelje mačaka, i gotovo fizički boli videti nekoga ko čak ni ne voli mačke kako dobija većinu njihove pažnje. Čak i dr Koski priznaje da ponekad mora da se bori s porivom da odmah stupi u interakciju s mačkom čim uđe u prostoriju. Ali uspeva! I, pre ili kasnije, njena uzdržanost se nagrađuje. Obično.
-Mislim da pomaže kada imam torbu.Uđem u kuću ljudi i u 95 odsto slučajeva mačke siđu i upoznaju me, a ljudi obično kažu: ‘Ovo se nikada ne dešava!’ Mislim da je to zato što prvo zatražim mesto za razgovor. Zatim spustim torbu na pod. Mačke uvek žele da vide šta je u torbi- kaže ona.
Pošto mnoge mačke izbegavaju glasne zvukove, dr Koski takođe obrati pažnju da tiho razgovara kada je kod klijenata. Jednostavno čeka i dozvoljava mački da joj priđe. – Pogledam okolo i obično mačka gleda.Mislim da im pomaže kada me vide kako razgovaram s njihovim ljudima. Onda prilaze i istražuju torbu,“ koja obično sadrži „stvari s mirisom mačke“ poput igračke napunjene mačjom travom. Nakon nekoliko minuta, spusti ruku da je mačka onjuši, a tada je obično odobrena za maženje.
Naravno, ljudi u Finkinim eksperimentima nisu imali takve primamljive igračke pri ruci, ali im ni nisu bile potrebne. Mačke koje su učestvovale u eksperimentu bile su relativno društvene, prema proceni staratelja iz skloništa, i generalno su bile radoznale u vezi s ljudima u svojim prostorima. Trebalo je samo da se opuste i puste mačke da im priđu.
Komentari (0)