Objave na „Fejsbuku”, fotografije sa „Instagrama”, stavovi sa „Iksa”, ko su vam virtuelni prijatelji, s kim i kako komunicirate… od ovog leta nisu samo sadržaji koje delimo sa izabranim krugom prijatelja i folovera. Jer su moćne tehnološke kompanije „Meta” i „Iks” izmenile politiku privatnosti kako bi vašim podacima hranile svoju veštačku inteligenciju. I to ćutke. I to samo za zemlje zapadnog Balkana.
Zbog toga su se nedavno predstavnici Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore sastali u Sarajevu kako bi pokušali da zajedničkim snagama zaštite svoje građane.
– Pre izvesnog vremena obavešteni smo od strane jednog udruženja građana koje se bavi zaštitom podataka o ličnosti u Srbiji da je „Meta” promenila politiku privatnosti i da je počela da obrađuje podatke o ličnosti građana. Prvo, to se odnosilo na njihove korisnike u celoj Evropi, a u svrhu razvoja i generisanja veštačke inteligencije. Oni su o promenama pravila privatnosti obavestili države članice EU, za razliku od Srbije i drugih država zapadnog Balkana. Budući da su neke nevladine organizacije iz Evropske unije reagovale i podigle prašinu, ove kompanije su odložile ovu obradu podataka, ali samo u odnosu na zemlje koje su u EU. A što se tiče nas, koji smo izvan okvira Evropske unije i čiji nadzorni organi nisu članovi briselskog Evropskog odbora za zaštitu podataka o ličnosti, izmenjena pravila su i primenjena. Naša kancelarija je pisala „Meti”, podsetili smo ih da smo još krajem 2019. tražili da odrede predstavnika za obradu podataka o ličnosti na teritoriji Srbije. Sada smo im se ponovo obratili da ispune tu zakonsku obavezu i da odrede predstavnika za obradu podataka o ličnosti, ali i da nas informišu o obradi podataka čija je svrha razvoj veštačke inteligencije – objašnjava za „Politiku” Milan Marinović, poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja, koje su korake preduzeli pre nego što su se sastali sa kolegama iz BiH i Crne Gore kako bi zajedničkim snagama tražili rešenje ovog problema.
Upravo na tom sastanku su shvatili da je i „Iks” krenuo sličnim putem kao i „Meta”.
– Kako smo u gotovo istom položaju svi mi koji nismo u EU, shvatili smo da je delotvornije da nastupimo zajedno. Odlučili smo da napišemo zajedničko pismo Evropskom odboru za zaštitu podataka o ličnosti. Uskoro se održava konferencija u Briselu, gde će biti kolege iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, predstavnici naše kancelarije i tražiti od kolega iz država koje su u istom položaju da nam se pridruže. Za to vreme ja ću posetiti irskog komesara za zaštitu podataka o ličnosti, koji je nadležan za „Gugl”, „Metu” i za sve te američke kompanije koje se bave obradom podataka o ličnosti i veštačkom inteligencijom, i da mu prenesem trenutnu situaciju u našim državama. Tako ćemo na obe strane da izložimo naš problem i razmotrimo koji su nam sledeći koraci – objašnjava Marinović.
Kako ove velike tehnološke kompanije planiraju da unaprede veštačku inteligenciju? Ne samo automatskom obradom naših podataka nego i ručnim pregledom. Dakle, u naše profile na društvenim mrežama zavirivaće i čovek. A pristup imaju našim objavama, komentarima, fotografijama, video-zapisima, porukama, vrsti sadržaja koje korisnik gleda, onome što kupuje, listi prijatelja, pratilaca…
– Pa i informacije dobijene od partnera, dobavljača i trećih lica. To znači ne samo da će imati informacije on onih koji su korisnici ovih mreža već i od onih koji to nisu a sa vama su povezani – pojašnjava Marinović.
Redovni profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu dr Dušan Popović ocenjuje da su kancelarija poverenika i njihove kolege iz regiona uradile sve što su mogle. A jedini način da se zaštite naši građani jeste brže usklađivanje domaćih propisa sa propisima Evropske unije.
– Ako već ne možemo brže da uđemo u Evropsku uniju, jer to ne zavisi samo od nas, u našim rukama jeste da ubrzamo usklađivanje propisa. Imamo prilično dobar Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ali je potrebno da što brže donesemo i zakon o veštačkoj inteligenciji. Srbija je malo tržište, pa nema čak ni taj učenjivački potencijal koji bi ih zaplašio kao kada bi se, recimo, jedan Brazil odlučio da ne dozvoli korišćenje društvenih mreža koje su u vlasništvu ovih kompanija – dodaje dr Popović.
Komentari (0)