Srbija bi u uskoro trebalo da lansira svoj prvi satelit “Mozaik” koji će se u orbiti zadržati dve do tri godine i koji će se koristiti u naučne svrhe. Time bi se naša zemlja priključila grupi od 106 zemalja u svetu koje već imaju razvijen neki kosmički program.
Satelit spada u grupu nanosatelita težine oko jedan i po kilogram. Pravi ga Astronomska opservatorija uz pomoć Mašinskog, Elektrotehničkog i Matematičkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu i Instituta Mihajlo Pupin, a zašto je to važno za srpsku naučnu zajednicu za RTS je objasnio naučni saradnik Astronomske opservatorije u Beogradu, Milan Stojanović.
Već dve godine postoji ideja za lansiranje prvog srpskog naučnog satelita, a to bi trebalo da finansira Ministarstvo nauke. Više o prvom srpskom satelitu reći će nam Milan Stojanović iz Astronomske observatorije u Beogradu. Šta bi trebalo da radi taj satelit?
– Taj satelit bi imao, da kažemo, višestruku namenu. Jedna je svakako i ona najosnovnija da mi u Srbiji prosto savladamo te satelitske tehnologije, osnovne satelitske tehnologije, poput prikupljanja podataka, poput same integracije, sastavljanja satelita i tog komercijalnog nabavljanja usluge lansiranja satelita. Frekvencija za satelit, kako to funkcioniše? Da li ćemo i mi da komuniciramo sa satelitom ili ćemo će samo onda šalje podatke na Zemlju. To je jedan vrlo bitan aspekt, taj edukativni.
Druga stvar, taj satelit će nositi jednu malu kameru za posmatranje Sunca. Mi hoćemo da posmatramo Sunce u rendgenskom domenu, zbog toga što kroz neka naša istraživanja zaključili smo da je to jedan deo u kojem nema dovoljno podataka o našem Suncu. Zašto? Pre svega, na Zemlji kada posmatrate Sunce rendgensko zračenje sa Sunca ne dolazi do Zemlje jer ga atmosfera u potpunosti blokira, što je velika sreća za nas. Verovatno ne bismo ovde sedeli i pričali. Kada izađete izvan atmosfere u orbitu oko Zemlje onda možete da posmatrate rendgensko zračinje sa Sunca.
Nema puno podataka, zbog čega na tom polju mogu da se ostvare neki lepi naučni rezultati. Pored toga, postojaće jedna mala kamera na satelitu koja je više u promotivnom edukativne svrhe, koja bi trebala da napravi snimke naše zemlje iz satelita. Opet, zašto je to bitno? Danas svakako postoje snimci u većoj rezoluciji od Gugla ili sa raznih drugih satelitskih misija. Ti snimci nikada nisu dostupni na vaš zahtev. U ovom trenutku ako hoću da vidim snimak, ne mogu već zavisi kada vam oni pošalju ili zavisi od toga koliko platite. Mi ćemo imati naše snimke u manjoj rezoluciji, ali o0pet pomoću toga ćemo moći da savladamo bolje tu tehnologiju primanja snimaka sa satelita.
Gde će biti pravljen taj satelit i ko je tim koji će raditi na njemu?
– Satelit treba da bude napravljen pre svega ovde u Srbiji. Mi ćemo neke delove, neke komponente kupiti. Nije baš cilj u prvoj misiji, to se nikada ni ne preporučuje, da se u prvoj misiji sve pravi od nule. Ali on treba da bude barem sastavljen ovde u potpunosti i testiran u Srbiji i onda da se nađe lansiranje.
Odakle može da bude lansiran?
– Pa može biti lansiran iz nekoliko različitih zemalja. Ima i Evropa svoje lansirne mogućnosti u Francuskoj, ima Amerika, Kina, Rusija, Indija, Japan. To su po principu najbolje ponude. Naša je da ga mi napravimo, testiramo, proverimo, budemo sigurni da to radi ovde na zemlji, pa tek onda da ga lansiramo i da čekamo podatke i rad sa tim satelitom.
Prvi srpski satelit trebalo bi da bude lansiran krajem sledeće godine ili početkom 2026. godine.
Komentari (0)