Misteriozni dodekaedri, kamene kugle i ostali predmeti zbunjuju: Arheolozi ne mogu da dokuče čemu su služili

Ovi predmeti su ujedno i odličan primer zašto istraživanje arheologa i dalje fascinira kako profesionalce, tako i obične ljude

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Wiki Commons/Kleon3

Arheolozi često svoja otkrića opisuju kao “zapanjujuća” ili “zbunjujuća”. Ali stručnjaci u suštini vrlo dobro razumeju namenu većine istorijskih artefakata.

Međutim, postoji nekoliko izuzetaka od ovog pravila.

Profesorka Nataša Harlou sa Univerziteta u Notingemu napravila je listu od pet intrigantnih i misterioznih predmeta za koje arheolozi nisu do kraja uspeli da dokuče čemu su služili.

Ovi predmeti su ujedno i odličan primer zašto istraživanje arheologa i dalje fascinira kako profesionalce, tako i obične ljude, piše Theconversation.com.

Neolitske kamene kugle

Jedna od misterija su precizno isklesane kamene kugle pronađene pretežno u Škotskoj, koje datiraju iz kasnijeg neolita (oko 3200 – 2500. godine p. n. e.).

Pronađeno je preko 425 kamenih lopti. Uglavnom su veličine lopte za kriket i napravljene su od različitog kamenja. Njihove površine su izvajane, ponekad imaju izdignute kružne diskove, a ponekad duboke useke koji reljefno definišu kvrge i režnjeve. Dekoracija je u obliku spirala ili koncentričnih oblika, bliska ornamentima pronađenim na grnčariji i monumentalnim kamenim spomenicima iz tog doba.

Neki su pronađeni u grobnicama, drugi u naseljima. Vrlo retko, gotovo nikada nisu pronađene dve identične kugle, a većina je pronađena pojedinačno, tako da izgleda da nisu bile deo većeg skupa. Čini se da su pojedine izrađivane tokom dužeg vremenskog perioda.

Prvobitna upotreba ovih kamenih kugli bila je izvor mnogih debata, počev od njihovog najranijeg otkrića u 19. veku. U većini slučajeva pronalažene su slučajno ili su bile u posedu kolekcionara koji nisu znali ništa o njihovom poreklu, i retko su pronalažene u arheološkom kontekstu.

Da li je to bilo oruđe za odvraćanje predatora i štetočina? Ratno oružje? Igračke? Ili možda tegovi za merenje, kućni ukrasi, mnemotehnički uređaji, kugličnih ležajeva za pomeranje megalita ili držača za predivo? Arheolozima odgovor i dalje izmiče.

Rimski dodekaedri

Ovi intrigantni predmeti su nedavno dospeli na naslovne strane medija, a novo otkriće Norton Diznija u Linkolnširu izazvalo je mnogo diskusija o njihovoj funkciji.

Dodekaedri datiraju iz rimskog perioda u Britaniji (43 – 410. godine). Oko 130 je pronađeno širom severozapadnih provincija bivšeg Rimskog carstva, od kojih je svaka fino izrađena od legure bakra.

U antičkoj umetnosti ili književnosti nisu poznati nikakvi prikazi ovih predmeta. Ne odgovaraju standardnoj veličini i ništa ne ukazuje na njihovu namenu.

Neki kabinetski stručnjaci će reći da su ih koristile žene za pletenje rukavica, ali arheolozi su još uvek neodlučni o njihovoj nameni.

Neolitski bubnjevi od krečnjaka

Godine 1889, tri izrezbarena cilindra izrađena od krečnjaka otkrivena su u dečjem grobu u Folktonu, severni Jorkšir. Imaju geometrijsku dekoraciju i nešto što bi moglo da podseća na oči, nos i obrve. Četvrti, neukrašeni bubanj pronađen je u Lavantu u zapadnom Saseksu 1993. Još jedan, veoma kitnjast, primerak iskopan je u istočnom Jorkširu 2015. godine.

Ovaj poslednji bubanj je pronađen u grobnici zajedno sa sa loptom od krečnjaka, iglom od kosti i ostacima troje dece – od kojih je jedno datirano u 3005 – 2890. pre nove ere.

Motivi na bubnjevima deo su estetske tradicije pronađene i na neolitskim kamenim kuglama. Uprkos svom imenu, malo je verovatno da su bubnjevi od krede korišćeni kao muzički instrumenti i nema tragova habanja koje bi ukazalo na upotrebu udaraljki.

Neki istraživači su povezali njihov obim sa standardizovanom merom dužine poznatom kao „duga stopa“. Neki misle da su na njima ubeležene oznake za kvarljivu robu koja je odlagana u drvene sudove. Drugi su pokušali da povežu geometrijske oznake sa astronomskim posmatranjima.

Ali čini se da njihovo prisustvo u grobovima pažljivo sahranjene dece ukazuje na mnogo suptilnije objašnjenje.

“Prstenje” iz bronzanog doba

Bronzano doba je bilo vreme izuzetne obrade zlata. Visoko dekorativni lični ukrasi izrađivani su od zlatnog lima i žice. Ovi mali (otvoreni) prstenovi datiraju iz kasnog bronzanog doba (oko 1000 – 800. godine p. n. e.) i pronađene su u Irskoj, Britaniji i delovima Francuske.

Često otkriveni u parovima koji se podudaraju, mogu biti jednostavni ili sa delikatnim, geometrijskim gravurama.

Nedavna tumačenja sugerišu da je to možda bilo prstenje za nos, minđuše ili ukrasi za kosu. Nijedno od ovih objašnjenja nije potpuno zadovoljavajuće, jer bi različiti elementi njihovog dizajna učinili prstenje teškim ili neprijatnim za nošenje.

Ono što je arheolozima potrebno je kontekst – poput nedavnih otkrića u Bončuklu Tarli, u Turskoj, gde su pokojnici sahranjivani sa nakitom na licu pronađenim u blizini lobanja.

Rimsko-britanski kozmetički avan sa tučkom

Kozmetički avani sa tučkom su mali kompleti izrađeni od legure bakra. Jedna polovina je „avan“ (dugačka i zakrivljena posuda sa žljebom), a druga je „tučak“ (bilo u obliku šiljatog štapića, ili sa zaobljenim krajem u obliku „klackalice“). Često su opremljeni kukicom za kačenje i ukrasnim prorezima u obliku čoveka ili životinje.

Čaplje i goveđi rogovi su bili uobičajeni ukrasni motivi koji se takođe nalaze na drugim upotrebnim predmetima iz tog perioda. Falusna simbolika na pojedinim kozmetičkim kompletima podstakla je asocijacije na plodnost.

Ovi kozmetički setovi su tipični za prostor Britanije i vrlo retko se nalaze u kontinentalnoj Evropi. Datiraju iz kasnog gvozdenog doba do ranog rimskog perioda (oko 100. do 200. pre nove ere) i mogu se naći na celoj teritoriji.

 



Izvor: theconversation.com

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar