Pre oko 300 miliona godina na Zemlji su živeli džinovski insekti među kojima su bili vilini konjici sa prečnikom krila većim od 70 centimetara, veoma dugačke stonoge, divovski pauci… Istraživači ih analiziraju zahvaljujući očuvanim fosilima, a zbog toga što insekti dišu direktno kroz dušnik, utvrdili su da to dokazuje da je količina kiseonika u atmosferi nekada davno bila mnogo veća nego danas.
Fosile ogromnih insekata naučnici su pronalazili na Antarktiku, području Nemačke, Amerike… Tako su nemački naučnici u zapadnim krajevima svoje zemlje iskopali ogromnu kandžu zglavkara srodnog pauku, za koga su pretpostavili da je vrsta škorpiona dužine oko dva i po metra sa stalnim boravištem, najverovatnije u morskim vodama, a možda i slatkovodnim staništima.
Utvrdili su da je to zastrašujuće stvorenje živelo pre dinosaurusa, odnosno tokom doba u kojem je voda je prekrivala znatna prostranstva sadašnjeg evropskog kontinenta.
Članak u kojem je opisan najkrupniji nađeni člankonožac, objavljen u časopisu Biology Letters, koji izdaje Kraljevsko društvo Velike Britanije.
Ako je praškorpija (jaekelopterus rhenaniae) bila divovskih razmera, naučnici otvoreno pretpostavljaju da su i drevni pauci, bubašvabe, rakovi i druga slična stvorenja takođe bili – ogromni.
Na osnovu pronađenih ostataka (fosili) istraživači su već izvesno vreme znali za divovske stonoge, natprosečno velike škorpije, ogromne viline konjice, ali niko nije, zapravo, shvatao veličinu ovih drevnih životinja koje kod ljudi danas kada su znatno manjih dimenija, neretko izazivaju nelagodu, objašnjava paleontolog Sajmon Bradi sa Univerziteta u Bristolu, koji je bio angažovan u nemačkoj studiji o praškorpionu.
Sve je počelo (bar kada je džinovska škorpija u pitanju) kada je Markus Pošman, paleontolog iz Majnca, razbijajući stene čekićem i dletom u kamenolomu blizu Pruma naišao je na 46 santimetara dugačku kandžu, koju je odmah stavio u gipsanu košuljicu da se ne bi polomila. Verovatno je to bio predeo starog rukavca ili močvare nakon iščeznuća prepotopskog mora.
Veliki raspon krila pre evolucije ptica
Džinovski insekti koji lete, s druge strane, vladali su praistorijskim nebom tokom perioda kada je Zemljina atmosfera bila prebogata kiseonikom. Onda su došle ptice. Nakon evolucije ptica, pre oko 150 miliona godina, insekti su postali manji uprkos porastu nivoa kiseonika…
Ovu činjenicu potvrđuju brojne studije, ali i ostaci koje istraživači probalaze na raznim lokacijama širom sveta, pa i na Antarktiku.
Jedna od sudija koja se bavila ogromnim insektima prošlosti rađena je na Univerzitetu Kalifornije u Santa Kruzu.
Insekti su dostigli svoje najveće veličine pre oko 300 miliona godina tokom perioda kasnog karbona i ranog perma. To je bila vladavina predatorskih grifona, džinovskih insekata nalik velikim vretenima sa krilima koja su imala raspon i do 70 centimetara.
Vodeća teorija pripisuje njihovu veliku veličinu visokim koncentracijama kiseonika u atmosferi (preko 30 procenata, u poređenju sa 21 procenat danas), što je omogućilo džinovskim insektima da dobiju dovoljno kiseonika kroz male cevi za disanje koje insekti koriste umesto pluća.
Veza sa kiseonikom i disanjem
Nove studije pomno razmatraju odnos između veličine insekata i praistorijskog nivoa kiseonika.
Docent Metju Klepam, stručnjak za geologiju i Džerad Kar sa Univerziteta Santa Kruz, sastavili su ogroman skup podataka o dužinama krila na osnovu objavljenih zapisa o fosilima ranih insekata, a zatim analizirali njihove veličine u odnosu na nivo kiseonika tokom stotina miliona godina evolucije insekata.
Njihovi nalazi su objavljeni u onlajn ranom izdanju Proceedings of the National Academi of Sciences.
„Najveća veličina insekata iznenađujuće dobro prati nivo kiseonika koji ide gore-dole tokom 200 miliona godina. Onda, tačno na kraju jure i na početku perioda krede, pre oko 150 miliona godina, odjednom se količina kiseonika povećava, a veličina insekata se smanjuje. I to se zaista upadljivo poklapa sa evolucijom ptica“, rekao je Klepam.
Nalazi do kojih se došlo su zasnovani na prilično jednostavnoj analizi, rekao je Klepam, ali je dobijanje podataka bio naporan zadatak. Kar je sastavio skup podataka od više od 10.500 dužina krila iz fosila insekata iz opsežnog pregleda publikacija. Za koncentracije kiseonika u atmosferi tokom vremena, istraživači su se oslanjali na široko korišćeni model “Geocarbsulf” koji je razvio geolog sa Jejla Robert Berner. Takođe su ponovili analizu koristeći drugačiji model i dobili slične rezultate.
Da li je ipak uvek bilo i sićušnih insekata
Studija je pružila slabu podršku za uticaj pterosaurusa na veličinu insekata, letećih gmizavaca koji su evoluirali u kasnom trijasu pre oko 230 miliona godina. U trijasu je bilo većih insekata nego u juri, nakon što su se pojavili pterosaurusi. Ali jaz od 20 miliona godina u fosilnom zapisu insekata otežava određivanje tačnijeg vremena kada se veličina insekata promenila, a pad nivoa kiseonika otprilike u isto vreme dodatno komplikuje analizu.
Još jedna tranzicija u veličini insekata dogodila se nedavno na kraju perioda krede, između 90 i 65 miliona godina. Opet, nedostatak fosila otežava praćenje smanjenja veličine insekata tokom ovog perioda, a za to bi moglo biti odgovorno nekoliko faktora.
„Uvek je bilo malih insekata. Čak i u periodu kada ste imali ove džinovske insekte, bilo je mnogo insekata dugih svega nekoliko milimetara“, rekao je Klepam.
Klepam je naglasio da se studija fokusirala na promene maksimalne veličine insekata tokom vremena. Prosečnu veličinu insekata bilo bi mnogo teže odrediti zbog prirode fosilnih zapisa, pošto je veća verovatnoća da će veći insekti biti sačuvani i otkriveni. To implicira da su bili prisutni i mali insekti u verovatno svim navedenim periodima.
Izvor: RTS, News.ucsc.edu
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)