Ze­mlje biv­še Ju­go­sla­vi­je de­le istu de­mo­graf­sku sud­bi­nu

Ni­ske sto­pe na­ta­li­te­ta i vi­so­ke sto­pe emi­gra­ci­je ne­ke su od za­jed­nič­kih ka­rak­te­ri­sti­ka post­ju­go­slo­ven­skih dr­ža­va

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Pixabay/ Jose Antonio Alba

Iako je od ras­pa­da Ju­go­sla­vi­je pro­šlo vi­še od tri de­ce­ni­je, ze­mlje ko­je su ne­ka­da či­ni­le je­din­stve­nu dr­ža­vu ko­ja se pro­sti­ra­la od Var­da­ra pa do Tri­gla­va, da­nas de­le go­to­vo iden­tič­nu de­mo­graf­sku sud­bi­nu i su­o­ča­va­ju se sa ni­skim na­ta­li­te­tom, sta­re­njem sta­nov­ni­štva, po­ve­ća­njem go­di­na u ko­ji­ma maj­ke ra­đa­ju pr­vo de­te i vi­so­kom emi­gra­ci­jom. Sa iz­u­zet­kom Slo­ve­ni­je, u svim ze­mlja­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je pri­sut­na je de­po­pu­la­ci­ja, a ako se na­sta­ve po­sto­je­ći de­mo­graf­ski tren­do­vi, u na­šoj ze­mlji će do 2050. go­di­ne ži­ve­ti sve­ga če­ti­ri ili pet mi­li­o­na lju­di, a ce­lo­kup­no sta­nov­ni­štvo bi­će skon­cen­tri­sa­no u Be­o­gra­du i No­vom Sa­du, is­tak­nu­to je na me­đu­na­rod­noj na­uč­noj kon­fe­ren­ci­ji „Sta­nov­ni­štvo u post­ju­go­slo­ven­skim ze­mlja­ma: (ne)slič­no­sti i per­spek­ti­ve”, odr­ža­noj u or­ga­ni­za­ci­ji Dru­štva de­mo­gra­fa Sr­bi­je, u sa­rad­nji sa Cen­trom za de­mo­graf­ska is­tra­ži­va­nja In­sti­tu­ta dru­štve­nih na­u­ka i Ge­o­graf­skim fa­kul­te­tom u Be­o­gra­du.

Ka­ko je pri­li­kom otva­ra­nja ove kon­fe­ren­ci­je is­ta­kla dr Mir­ja­na Bo­bić, pro­fe­sor­ka na Ode­lje­nju za so­ci­o­lo­gi­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du i pred­stav­ni­ca De­mo­graf­skog dru­štva Sr­bi­je, post­ju­go­slo­ven­ski pro­stor pred­sta­vlja pra­vu de­mo­graf­sku „la­bo­ra­to­ri­ju” u ko­joj su se na­kon ras­pa­da je­din­stve­ne ze­mlje do­go­di­le broj­ne so­ci­o­lo­ške, na­ci­o­nal­ne i dru­ge pro­me­ne. Ona je pod­se­ti­la da se ova dvo­dnev­na me­đu­na­rod­na kon­fe­ren­ci­ja, ko­ja je oku­pi­la pre­ko 50 struč­nja­ka iz re­gi­o­na, odr­ža­va sva­ke če­ti­ri go­di­ne, a u glav­ne te­me ovo­go­di­šnjeg sku­pa spa­da­ju du­go­roč­ni pro­ce­si u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji, re­gi­o­nal­ni i evrop­ski de­mo­graf­ski iza­zo­vi, no­vi me­to­do­lo­ški pri­stu­pi i kva­li­tet po­da­ta­ka u de­mo­graf­skim is­tra­ži­va­nji­ma, kao i uti­caj de­mo­gra­fi­je na jav­nu po­li­ti­ku.

Iz­ra­ža­va­ju­ći za­do­volj­stvo što se, ka­ko je re­kao, na­la­zi u pre­sto­ni­ci ne­ka­da­šnje za­jed­nič­ke dr­ža­ve, Da­mir Jo­si­po­vič iz In­sti­tu­ta za et­nič­ke stu­di­je u Lju­blja­ni, oce­nio je da ze­mlje-na­sled­ni­ce ima­ju broj­ne slič­no­sti, me­đu ko­ji­ma se na­la­ze ni­ske sto­pe na­ta­li­te­ta i vi­so­ke sto­pe emi­gra­ci­je.

„Ako re­pro­duk­ci­je ne­ma u do­volj­noj me­ri, na­sta­ju broj­ni dru­gi pro­ble­mi, po­čev od ne­do­stat­ka rad­ne sna­ge, pa sve do pro­ble­ma sa pen­zi­o­nim fon­dom. Od še­zde­se­tih go­di­na do da­nas, sa iz­u­zet­kom Tur­ske i Al­ba­ni­je, u svim ze­mlja­ma re­gi­o­na do­la­zi do po­ste­pe­nog pa­da bro­ja sta­nov­ni­ka, a sva­ka ozbilj­ni­ja kri­za, kao što je pan­de­mi­ja vi­ru­sa ko­ro­na ili rat, do­vo­di do pa­da bro­ja sta­nov­ni­ka, pa se pro­ce­nju­je da će u Ukra­ji­ni, ko­ja je pre su­ko­ba sa Ru­si­jom ima­la 44 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka, usko­ro ži­ve­ti sve­ga 22 mi­li­o­na lju­di”, upo­zo­rio je Jo­si­po­vič.

Ana­li­zi­ra­ju­ći sto­pe fer­ti­li­te­ta u dr­ža­va­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je, pro­fe­sor na Fa­kul­te­tu za eko­no­mi­ju i bi­znis iz Za­gre­ba Ivan Či­pin is­ta­kao je da se u Hr­vat­skoj, Slo­ve­ni­ji i Sr­bi­ji be­le­že ni­ske sto­pe fer­ti­li­te­ta, dok Bo­sna i Her­ce­go­vi­na, Se­ver­na Ma­ke­do­ni­ja i Cr­na Go­ra be­le­že vi­ši ni­vo fer­ti­li­te­ta, a Ko­so­vo pred­sta­vlja je­din­stven pri­mer iz­u­zet­no vi­so­kog na­ta­li­te­ta u Evro­pi.

„Ka­da se ana­li­zi­ra pe­ri­od od 1860. do 1980. go­di­ne uoča­va se da je pr­vo u Sr­bi­ji do­šlo do pa­da sto­pe fer­ti­li­te­ta – sa 4,5 na dva de­te­ta oko 1930. go­di­ne, a u Hr­vat­skoj i Slo­ve­ni­ji ovaj fe­no­men pri­me­ćen je tek po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta. Na­gli pad bro­ja že­na sa ve­li­kim bro­jem de­ce (pre­ko še­sto­ro) na­sta­je na­kon 1900. go­di­ne go­to­vo u ce­lom re­gi­o­nu, sa iz­u­zet­kom Ko­so­va, u ko­me se ovaj pad uoča­va tek na­kon 1960. go­di­ne”, za­klju­čio je Či­pin.

Ana­li­zi­ra­ju­ći obra­sce žen­skog i mu­škog fer­ti­li­te­ta u Sr­bi­ji na osno­vu re­zul­ta­ta po­pi­sa sta­nov­ni­štva iz 2022. go­di­ne, uprav­nik Cen­tra za de­mo­gra­fi­ju In­sti­tu­ta dru­štve­nih na­u­ka dr Vla­di­mir Ni­ki­to­vić oce­nio je da je vi­še­de­ce­nij­ski ni­zak fer­ti­li­tet na­šeg sta­nov­ni­štva je­dan od naj­ve­ćih dru­štve­nih iza­zo­va i ključ­na kom­po­nen­ta po­pu­la­ci­o­ne di­na­mi­ke na du­ži rok. Re­zul­ta­ti po­sled­njeg po­pi­sa sta­nov­ni­štva pr­vi put su pru­ži­li pri­li­ku da se ana­li­zi­ra mu­ški fer­ti­li­tet i iz­vr­ši rod­no ose­tlji­va ana­li­za obra­za­ca plod­no­sti, a po­sto­je­ća is­tra­ži­va­nja su­ge­ri­šu da je fer­ti­li­tet mu­ška­ra­ca u Evro­pi, po­seb­no u is­toč­noj Evro­pi, ni­ži ne­go kod že­na, a plod­nost mu­ška­ra­ca br­že opa­da ne­go žen­ska plod­nost. On je is­ta­kao da je to­tal­ni fer­ti­li­tet u Sr­bi­ji opao u ge­ne­ra­ci­ja­ma ro­đe­nim po­sle 1960, a udeo oso­ba bez de­ce upa­dlji­vo je po­ras­tao, po­seb­no me­đu mu­škar­ci­ma – ni­že obra­zo­va­ni mu­škar­ci sve vi­še za­o­sta­ju u for­mi­ra­nju po­ro­di­ce.

Slo­ve­ni­ja za pri­mer

Is­tra­žu­ju­ći za­po­sle­nost že­na u fer­til­nom pe­ri­o­du, sta­ro­sti od 20 do 49 go­di­na, u post­ju­go­slo­ven­skim ze­mlja­ma dr An­ki­ca Šo­bot sa In­sti­tu­ta dru­štve­nih na­u­ka, is­ta­kla je da se to­kom po­sled­njih de­set go­di­na Slo­ve­ni­ja do­sled­no svr­sta­va me­đu ze­mlje sa vi­so­kom sto­pom eko­nom­ske ak­tiv­no­sti za že­ne ove uz­ra­sne ka­te­go­ri­je. Na­i­me, to­kom 2022. ta sto­pa bi­la je naj­ve­ća u Evro­pi, do­sti­žu­ći čak 90 pro­ce­na­ta. Po­red to­ga, za­po­sle­nost že­na sta­ro­sti 20-49 go­di­na ko­je su ima­le de­cu mla­đu od šest go­di­na ta­ko­đe je jed­na od naj­vi­ših u Evro­pi – u 2021. go­di­ni ta sto­pa je iz­no­si­la 82 od­sto, što pred­sta­vlja jed­nu od naj­ni­žih rod­nih raz­li­ka u EU. U Hr­vat­skoj i Sr­bi­ji sto­pe su ni­že, a rod­ni dis­pa­ri­te­ti ve­ći u po­re­đe­nju sa Slo­ve­ni­jom. Ovaj jaz po­seb­no je iz­ra­žen u Sr­bi­ji, gde je pri­vred­na ak­tiv­nost ni­ža za pre­ko 10 pro­ce­nih po­e­na, a za­po­sle­nost sko­ro 20 pro­cent­nih po­e­na ni­ža ne­go u Slo­ve­ni­ji. Za­po­sle­nost že­na ko­je ne­ma­ju de­cu mla­đu od šest go­di­na naj­ni­ža je u Sr­bi­ji i Hr­vat­skoj.



Izvor: Politika.rs

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar