Otkrivena najmasovnija crna rupa u našoj galaksiji! Nalazi se iznenađujuće blizu Zemlje (VIDEO)

Ova crna rupa uočena je u podacima koje je prikupila misija Gaja Evropske svemirske agencije (ESA)

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto/Pixabay/ Gerd Altmann

Astronomi su identifikovali najmasivniju zvezdanu crnu rupu dosad otkrivenu u našoj galaksiji, i to iznenađujuće blizu Zemlje, objavila je Evropska svemirska opservatorija (ESO).

Prema radu objavljenom u časopisu “Astronomija i astrofizika”, ova crna rupa, nazvana Gaja BH3 ili skraćeno BH3, uočena je u podacima koje je prikupila misija Gaja Evropske svemirske agencije (ESA).

Naime, podaci su pokazali da zvezda u sistemu crne rupe BH3 tetura na način koji je ukazivao na to da se tamo nalazi neko nevidljivo telo ogromne mase koje ju poteže svojom gravitacijom, prenosi Index.hr.

33 puta veće mase od Sunca

Za određivanje mase BH3 poslužili su podaci projekta Gaja, ali i oni prikupljeni ESO-inim Vrlo velikim teleskopom (VLT) i drugim teleskopima zemaljskih opservatorija.

Orbitalno kretanje jedne zvezde oko druge zavisi o njihovim masama i međusobnim udaljenostima. Matematička analiza putanje zvezde pratioca BH3 pokazala je da ona mora da kruži oko objekta čija je masa 33 puta veća od mase Sunca. S obzirom da taj objekt ne emituje svetlost, a trebao bi da sija tako jako da se sa Zemlje vidi golim okom, zaključili su da je reč o crnoj rupi.

Zvezdane crne rupe nastaju kolapsom masivnih zvezda, a one koje su prethodno identifikovane u Mlečnom putu u proseku su bile oko 10 puta masivnije od Sunca. Druga najmasivnija zvezdana crna rupa otkrivena u našoj galaksiji, Labud X-1, ima “samo” 21 solarnu masu.

Neočekivano blizu Zemlje

Posebno zanimljivo u novom otkriću je to što je BH3 izuzetno blizu Zemlje – udaljena je samo 2.000 svetlosnih godina u sazvežđu Orla, što je čini drugom poznatom crnom rupom po blizini Zemlji.

Najbliža dosad otkrivena je BH1, koja je udaljena oko 1.500 svetlosnih godina, ali ona ima masu “samo” 10 Sunčevih.

Takvo otkriće dogodi se jednom u životu


Crna rupa BH3 pronađena je dok je tim pregledavao opažanja ESO-ove misije Gaja koja mapira položaje i kretanja oko dve milijarde zvezda u Mlečnom putu.

– Niko nije očekivao da će pronaći do sada neotkrivenu crnu rupu velike mase kako vreba u blizini – rekao je član projekta Gaja Paskal Panuzo, astronom Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS) Pariske opservatorije u Francuskoj.

– Ovo je otkriće do kojeg dođeš jednom u svom istraživačkom životu – dodao je on.

Da potvrdi svoje otkriće, projekt Gaja koristio je podatke iz zemaljskih opservatorija.

BH3 je potvrda teorije

Astronomi su raznim metodama detekcije već ranije pronašli slične masivne crne rupe van naše galaksije.

Na temelju promatranja postavili su teoriju prema kojoj bi one mogle da nastaju u kolapsima zvezda sa veoma malim udelom elemenata težih od vodonika i helijuma.

Smatra se da takve zvezde siromašne metalima gube manje mase tokom svog života, pa im nakon smrti ostaje više materijala za stvaranje crnih rupa velike mase. Ali, do sada je nedostajalo dokaza koji bi direktno povezali zvezde siromašne metalima sa crnim rupama velike mase.

Dve kategorije crnih rupa


Crne rupe nastaju kolapsom džinovskih zvezda, a rastu gutajući gas, prašinu, zvezde i druge crne rupe koje se nađu u blizini.

Trenutno poznate crne rupe spadaju u dve kategorije: crne rupe zvezdane mase, čija je masa nekoliko do nekoliko desetina puta veća od Sunčeve; i supermasivne crne rupe, kosmička čudovišta koja mogu imati masu od nekoliko miliona do 50 milijardi puta veću od Sunca.

BH3 je trenutno najveća poznata zvezdana crna rupa u Mlečnom putu, druga po masi nakon supermasivne Strelac A* u središtu galaksije.

Misteriozne crne rupe srednje mase


Crne rupe srednje mase, koje imaju masu između 100 i 100 000 puta veću od Sunčeve, najneuhvatljivije su u svemiru. Iako je bilo nekoliko obećavajućih kandidata, do sada nije definitivno potvrđeno postojanje nijedne od njih.

Naučnici se nadaju da bi u budućnosti mogli da popune ovu prazninu pronalaženjem malih crnih rupa i proučavanjem načina na koji bi one mogle da evoluiraju i deluju na svoju svemirsku okolinu.



Izvor: Index.hr

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar