Pedeset novih stabala autohtonih vrsta dobiće do kraja sledeće nedelje svoj novi dom– u srcu grada u Botaničkoj bašti “Jevremovac”. Sadnja drveća projekat je UNDP-a i Biološkog fakulteta.
Nove sadnice biće i jedna vrsta dara Botaničkoj bašti koja ove godine proslavlja 150 godina postojanja, piše Politika.
– Ovaj projekat započet je još prošle godine, a sadnja mladih, školovanih sadnica počela je prošle nedelje. Sadnice će biti zasađene na najvećoj parceli u “Jevremovcu”, na 1,1 hektar, i to blizu Bulevara despota Stefana. Među vrstama koje će obogatiti taj deo bašte su breze, hrastovi, javorovi, dudovi, kleke… – rekao je prof. Milorad Vujičić sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Pošto je reč o mladicama odgajanim u rasadnicima, očekuje se da će se vrlo lako prilagoditi novoj sredini.
– Sadnice su starosti od dve do tri godine i visine od šest do sedam metara. One će predstavljati pravi “zeleni pojas” prema prometnom bulevaru. Ovo je prva ovako masovna sadnja kada je reč o Botaničkoj bašti i projektu UNDP-a – ističe Vujičić.
Osim zelene brane od drveća, kraj ograde ka bulevaru radiće se uskoro još jedan „zeleni pojas” koji će dodatno štititi ovu oazu. Tu će uglavnom biti zasađene žbunaste vrste.
– Botanička bašta se kao “zeleno ostrvo” u srcu grada sve više suočava sa različitim vrstama izazova koji s jedne strane dolaze od blizine prometnog bulevara i zagađujućih materija, a sa druge zbog klimatskih promena. Ovim sadnjama pokušavamo da je sačuvamo ovakvom kakva jeste – istakao je Vujičić.
Botanička bašta deo je Biološkog fakulteta i osnovana je 1874. godine odlukom Ministarstva prosvete Kraljevine Srbije. Bio je to predlog Josifa Pančića, koji je bio i njen prvi upravnik.
Prvobitno se beogradska Botanička bašta nalazila u dvorištu Liceja, a potom na Dorćolu, međutim na Dorćolu je postojao problem, jer je bila uz samu obalu reke, a taj prostor se vrlo brzo pokazao kao neadekvatan jer je bio je sklon plavljenju. Saznavši za problem koji je Josif Pančić imao oko podizanja prve Botaničke bašte u Srbiji, kralj Milan Obrenović je 1889. godine, za potrebe podizanja nove Botaničke bašte, poklonio Velikoj školi svoje imanje, voćnjak veličine 5,2 ha, koji je nasledio od dede Gospodara Jevrema Obrenovića, uz obavezu da služi u prosvetne ciljeve, da se na njemu podigne botanička bašta i da se, u čast njegovog dede nazove Jevremovac.
Ovaj naziv se zadržao sve do 1940. godine, a zatim je sasvim neslužbeno prestao da se upotrebljava sve do 1991. godine kada je ponovo vraćen na predlog Kolegijuma Instituta za botaniku i Botaničke bašte Biološkog fakulteta.
Postoji mišljenje da je kralj Milan to učinio po savetu ili nagovoru svog ličnog lekara, dr Save Petrovića. Iako svoje imanje kralj Milan pominje kao „baštu”, na tom prostoru nalazio se njegov voćnjak, konjušnice, dosta šumskog drveća, kao i neke retke zeljaste biljke. Neka od starih samoniklih stabala tih vrsta i danas se nalaze u Bašti
Komentari (0)