Nova studija pokazala je da šume možda ne mogu da apsorbuju i skladište onoliko ugljen-dioksida koliko se do sada pretpostavljalo, jer veća fotosinteza ne mora nužno da znači i veći rast drveća.
Istraživači su analizirali podatke sa 137 lokacija širom Sjedinjenih Američkih Država i utvrdili da se rast drveća često završava mesecima pre okončanja perioda fotosinteze. Takvi rezultati dovode u pitanje pretpostavke na kojima se zasnivaju pojedini klimatski modeli.
Šume se smatraju jednim od najvažnijih prirodnih skladišta ugljen-dioksida, jer apsorbuju ovaj gas iz atmosfere i dugoročno ga zadržavaju u svojoj biomasi. Međutim, naučnici upozoravaju da mnogi modeli klimatskih promena polaze od pretpostavke da postoji direktna veza između fotosinteze i rasta drveća.
– Sama činjenica da dolazi do veće fotosinteze ne znači automatski da će drveće u budućnosti više rasti – rekao je jedan od autora studije Mukund Palat Rao sa Univerziteta Kolumbija.
Rezultati istraživanja pokazali su da je na lokacijama u istočnom delu SAD oko 36 odsto godišnje apsorpcije ugljen-dioksida zabeleženo nakon što je rast drveća već bio završen, dok je u Kaliforniji taj udeo iznosio približno 26 odsto.
Dodatna merenja ukazala su da je rast drveća najizraženiji u periodima umerenih temperatura i odgovarajuće vlažnosti, dok sve češći toplotni talasi i sušni periodi dovode do ranijeg prekida rasta tokom godine.
Autori studije upozoravaju da bi klimatski modeli koji ne uzimaju u obzir razliku između fotosinteze i stvarnog rasta drveća mogli da precene budući kapacitet šuma za skladištenje ugljen-dioksida, posebno u uslovima rasta temperatura i smanjenja vlažnosti vazduha.
Istraživanje takođe ukazuje da se veliki deo strategija za uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere i dalje oslanja na prirodna rešenja, poput pošumljavanja, dok tehnološke metode uklanjanja ovog gasa za sada imaju ograničenu primenu.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)