Samo trećina učenika u Srbiji ide na građansko vaspitanje

​ Monitoring, koji je uradila kancelarija Unicefa u Srbiji, pokazuje da ovaj predmet pohađa 34 odsto dečaka i 33 procenta devojčica i da je on najviše zastupljen u srednjim stručnim školama

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Pixabay

Prema podacima Ministarstva prosvete iz 2023. godine, časove veronauke u našoj zemlji pohađa 448.925 đaka, a na građansko vaspitanje ide 300.274 učenika. Podaci takođe govore da se najmanji broj učenika opredeljuje za građansko vaspitanje u prvim razredima osnovne škole, u kojima svega petina učenika pohađa ovaj predmet, dok se u starijim razredima osnovne i u srednjoj školi taj procenat duplira. Programi građanskog vaspitanja nisu menjani od uvođenja predmeta do 2018, a praksa govori da se njegova realizacija često svodi na entuzijazam nastavnika, direktora škola i učenika i da ne postoji dovoljno sistemske podrške za realizaciju kvalitetne njegove nastave, istaknuto je na tribini pod nazivom „Kome treba građansko obrazovanje”, koju je organizovala „Zaječarska inicijativa”.

Ministarstvo prosvete je 2001/2002. godine građansko vaspitanje i veronauku uvelo kao fakultativne predmete u prve razrede osnovnih i srednjih škola. Osvrćući se na početak uvođenja građanskog vaspitanja u obrazovni sistem, savetnica za građansko vaspitanje u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) psiholog Eleonora Vlahović, koja je 2001. radila u Ministarstvu prosvete, kaže da je uvođenje veronauke i građanskog vaspitanja od početka pratila nevolja i da je stvorena veštačka dilema „ili građanin ili vernik”.

– Kao psiholog koji se bavi analizom implementacije građanskog vaspitanja od 2003. godine moram da konstatujem da nisam zadovoljna njegovim rezultatima, iako progres postoji. Programi su sada moderniji i atraktivniji, naročito srednjoškolcima, ali zabrinjava činjenica da danas samo trećina đaka pohađa ovaj predmet, jer je pre dve decenije polovina učenika u Srbiji slušala lekcije iz građanskog vaspitanja. Istovremeno, postoji nesrazmerno veliki nastavni kadar koji realizuje ovaj predmet u odnosu na broj učenika koji ga pohađa. To znači da nastavnici u jednoj školskoj godini predaju ovaj predmet, a već u sledećoj ga ne predaju, pa često ne postoji kontinuitet u radu i gubi se motivacija za predavanje. Osim toga, pravilnik nalaže da u osnovnoj školi samo neki nastavnici mogu da predaju građansko vaspitanje, dok u srednjoj mogu svi, pa u ZUOV stalno stižu zahtevi za promenom pravilnika, iako zavod može samo da iznese mišljenje Ministarstvu prosvete, ali ne i da menja pravilnik – zaključila je Eleonora Vlahović.

Monitoring građanskog vaspitanja, koji je uradila kancelarija Unicefa u Srbiji, pokazuje da ovaj predmet pohađa 34 odsto učenika i 33 procenta učenica i da je on najviše zastupljen u srednjim stručnim školama, gde ga pohađa 44 odsto učenika, a najmanje u umetničkim školama, u kojima tek svaki peti đak ide na „građansko”.

„Očekivano, više učenika pohađa ovaj predmet u gradskim, nego u ruralnim sredinama, ali iznenađuje činjenica da u multietničkoj Vojvodini svega petina đaka pohađa građansko vaspitanje. Posmatrano po gradovima, najviše đaka ide na građansko vaspitanje u Zaječaru (50 odsto) i Kragujevcu (42 odsto), najmanje u Valjevu (18 procenata) i Kraljevu (20 procenata), a iznenađuje i podatak da na KiM (Kosovskoj Mitrovici i Ranilugu) čak trećina đaka pohađa ovaj predmet. U Beogradu svaki treći đak u proseku ide na građansko vaspitanje”, istakla je Tanja Azanjac iz kancelarije Unicefa u Srbiji.

Predstavljajući analizu efekata građanskog vaspitanja, izvršni direktor „Zaječarske inicijative” Danko Nikolić istakao je da se, više od dvadeset godina nakon uvođenja ovog predmeta u nastavni program, društveni kontekst značajno promenio, a sistem više ne prepoznaje predmet kao fundamentalno bitan, što je u suprotnosti sa važnošću tema koje on obrađuje.

– Od 2001. Evropska unija identifikovala je aktivno građanstvo kao jedan od četiri cilja obrazovanja, a odlukom tadašnjeg Ministarstva prosvete 2001/2002. godine, građansko vaspitanje uvedeno je kao fakultativni predmet u prve razrede osnovnih i srednjih škola zajedno sa veronaukom. Pet godina kasnije, učenici su imali mogućnost izbora između građanskog vaspitanja, doneta je odluka da ovi predmeti postanu obavezni izborni predmeti u svim razredima osnovnih i srednjih škola, što je zahtevalo da učenici izaberu jedan od ova dva predmeta. Srbija je jedina država u Evropi koja nema obavezno građansko obrazovanje za sve učenike, a javna izdvajanja za obrazovanje u našoj zemlji iznose 3,6 procenata BDP-a, što je najmanji postotak u Evropi – zaključio je Nikolić.

BONUS VIDEO:



Izvor: Politika.rs

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar