Svi smo videli scene na Instagramu ili stranicama časopisa, Kristal Rouz šampanjac od 1.700 dolara, milioneri i atraktivne devojke.
Tokom poslednjih nekoliko decenija, pojavila se nova elita, zbog širenja globalnog kapitalizma širom sveta. Ova elita je geografski više raspršena i mobilnija od aristokrata i kapitalista prošlih godina, piše Ekonomist.
Mala grupa oligarha, menadžera hedž fondova u Njujorku i investitora iz Silicijumske doline sada okupiraju mrežu noćnih klubova koji se prostiru širom sveta. Bilo da su u Majamiju ili Sent Tropeu, ovi klubovi obično imaju sličan dekor i istu klijentelu.
Ekonomija, zasnovana na složenom posredovanju u lepoti i statusu, da bi se stvorila atmosfera u kojoj će neko potrošiti 100.000 dolara na alkohol u jednoj noći. Valuta ove ekonomije su – mlade, atraktivne žene.
Svrha okupljanja velikog broja ženskih modela je da se klijenti dovedu u pravo raspoloženje da troše novac. Taj ambijent stvara profit naduvavajući cenu nabavljenog alkohola za 1.000 posto. Ta marža je uključivala nevidljivi rad koji je bio potreban da se pozovu modeli. Kupci su plaćali, tako da nisu morali sami da dovode žene. Platili su za iluziju spontanosti.
Postoje “saradnici” kojima vlasnici plaćaju najmanje 1.000 dolara po noći da dovedu pravu publiku – atraktivne devojke.
Klijenti ih takođe zovu kada žele da se dobro provedu – u praktičnom smislu, zagarantovan sto u najboljem klubu, okruženi najzgodnijim ženama.
Ako biste većinu ljudi pitali zbog čega muškarci potroše hiljade dolara na alkohol u jednoj noći, odgovor bi verovatno izgledao jednostavno. Bogati ljudi vole da se razmeću i ne mare za gubitak novca. Ali čak i među veoma bogatima postoje tabui oko trošenja. Za alhemiju kojom se novac pretvara u status – potrebna je prava publika. Zato modeli moraju da budu tu.
Da bi se postigao ovaj efekat, žene koje su doveli promoteri su ili morale da budu modeli ili da imaju slične fizičke atribute: lepotu, visinu i mršavost. Ne-modeli sa “običnim” izgledom ponekad su deo pratnje, ali su stajale niže u ovom sistemu, nazivane su „dobri civili. Posao žena koje promoteri dovode nije prvenstveno da privlače muške seksualne fantazije, već da predstavljaju najbolju verziju ženstvenosti. Puštanje žena u klub, koje su samo vitke, a ne mršave, moglo narušiti reputaciju ovakvog jednog kluba.
Za razliku od vlasnika klubova i promotera, mlade žene ne dobijaju novac za svoj rad. Pa zašto onda prate promotere u klubovima, iz noći u noć?
Pogodnosti su očigledno bile deo odgovora. Žene su dobile besplatne obroke (doduše samo kada su klijenti i promoteri želeli da jedu), besplatan šampanjac i besplatan ulaz u najkul klubove sa najboljim di džej -evima. Modeling se dobro plaća na vrhu, ali ne i za većinu onih na modnoj pisti.
Jedna od najsočnijih pogodnosti bilo je godišnje putovanje u Majami. Svakog leta, bogati njujorški klaberi sele se na obalu Floride, gde njujorški klubovi imaju satelitske filijale. Promoteri uglavnom plaćaju putovanje i smeštaj modela.
Važan razlog zašto su žene odlazile u bezbroj noćnih klubova da se smeju, plešu i piju je jednostavno taj što su promoteri bili veoma vešti u tome da ih nateraju da to požele.
Realnost je da promoteri upravljaju radom mladih žena. Oni ih zapošljavaju, kontrolišu i disciplinuju kao menadžer koji nadgleda njihovu radnu snagu.
Komentari (0)