I u Srbiji se kao tačno pokazalo da među zaposlenima u kolektivima vladaju simptomi sagorevanja na poslu, ali je problem i dalje u velikoj meri neprepoznat i zamaskiran, smatraju psiholozi Otkako je „Čet GPT” (ChatGPT) lansiran za javnost u novembru 2022. godine, radnici su počeli masovno da se okreću toj platformi. Društvene mreže su preplavili saveti o tome kako uključiti alate veštačke inteligencije u radni proces. Ranija istraživanja su pokazala da generativna veštačka inteligencija dovodi do skokova produktivnosti i povećava zadovoljstvo poslom. Ispitivanja iz Majkrosoftovog izveštaja o radnim trendovima za 2023. godinu sugerišu da će ovi alati olakšati teške radne obaveze i potencijalno pomoći zaposlenima u suočavanju sa sindromom sagorevanja. I mnogi zaposleni su saglasni s tim. U anketi koju je sprovela kompanija za softver za automatizaciju poslovanja „UiPAth”, među više od 6.000 globalnih ispitanika, njih 58 odsto je reklo da veruje da automatizacija može da reši sindrom sagorevanja i poboljša ispunjenje poslom.
Prema mišljenju stručnjaka, sindrom sagorevanja na poslu, definisan kao psihološko stanje koje karakteriše emocionalna iscrpljenost, depersonalizacija i smanjeno lično postignuće, i dalje predstavlja rasprostranjen problem na radnom mestu. Mnogi smatraju da je perspektiva da novi alati mogu automatizovati dosadne i vremenski zahtevne zadatke obećavajući razvoj – što je svetla tačka, pogotovo što su radnici zabrinuti u vezi sa porastom generativne veštačke inteligencije. Međutim, takođe, pokazuju da su rezervisani prema njoj. Dok radnici koriste Al alate kako bi povećali produktivnost, nije jasno da li smanjenje obima posla i manje rutinskih poslova omogućava ljudima da predahnu ili jednostavno stvara više prostora za nove zadatke. Mnogi stručnjaci su saglasni da rutinski poslovi, kao što su odgovaranje na mejlove i prisustvovanje sastancima, doprinose sindromu sagorevanja.
I u Srbiji se kao tačno pokazalo da među zaposlenima vladaju simptomi sagorevanja. Kako je za „Politiku” istakla Mina Mitić Lazarević, psiholog i psihoterapeut, sindrom burnauta vrlo je čest problem u kolektivima, ali i dalje u velikoj meri neprepoznat i zamaskiran.
Većina radnika u okviru svog osnovnog akademskog obrazovanja nije prošla nikakav oblik edukacije koji bi im u kasnijem profesionalnom radu pomogao da se nose sa različitim stresnim situacijama na poslu. Zato je, smatra ona, neophodno kontinuirano raditi na razvijanju programa prevencije i podrške za sve zaposlene, ali i na poboljšanju uslova i organizacije rada.
– Razlozi zašto radnici koji imaju simptome burnauta ne traže psihološku pomoć su najčešće u vezi sa strahom da će to uticati na njihovu reputaciju i obavljanje delatnosti. Tu su i nedostatak vremena i postavljanje prioriteta, stav da osoba sama treba da prevaziđe teškoće, verovanje da stručna podrška i terapija ne daju rezultate… – nabraja Mitić Lazarević, dodajući da postoje i problemi na sistemskom nivou, kao što su nedostupni servisi i resursi podrške, nedostatak adekvatnog pristupa, profesionalna kultura, poverljivost i anonimnost, negativan uticaj na karijeru…
Komentari (0)