Od 2006. godine uz knjižicu kod stomatologa mogu samo deca, studenti, trudnice i socijalno ugroženi, dok su ostali plaćali ove usluge, ali usluge stomatologa ponovo će biti dostupne svima uz zdravstvenu knjižicu bilo da je u pitanju vađenje zuba, popravka, ili pak čišćenje kamenca. Ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić izjavila je da su pripreme zakonskih regulativa u toku, te da je cilj vratiti stomatologe u domove zdravlja i u gradskim i u seoskim sredinama.
Ova odluka ima posebnu težinu ako se uzme u obzir istraživanje Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” koje pokazuje da se zdravlje zuba značajno pogoršalo. Samo 16,5 odsto stanovnika Srbije ima svoje zube, a čak 700.000 ljudi nema nijedan zub. Ova loša statistika mogla bi da se promeni ako se izmeni Zakon o zdravstvenom osiguranju.
Dekan Stomatološkog fakulteta prof. dr Aleksa Marković ocenio je za RTS da Srbiji treba povratak državne stomatologije. Podseća da je 2006. godine donet zakon da zdravstveno osiguranje pokriva stomatološke usluge do 25. godine i posle 65 godina starosti.
“Tada je i veliki broj naših kolega dobio otkaz u domovima zdravlja i prema njima je učinjena velika nepravda. Danas imate u Srbiji oko 5.600 privatnih stomatologa i oko 2.400 stomatologa koji rade u državnoj službi. To je nedovoljno. Svakako da treba vratiti stomatologiju u domove zdravlja, ali treba napraviti određene pakete. Jednostavno, stomatološke usluge su dosta skupe, ali osnovne usluge ili paket usluga kao što su popravke zuba, vađenje zuba, lečenje zuba treba omogućiti”, navodi Marković.
Ističe da nigde u svetu, pa ni u regionu nije kao što je kod nas. U Beogradu trenutno ne postoji državna ustanova koja radi 24 časa gde bi pacijent mogao da ode ukoliko ima zubobolju, naglašava Marković.
Navodi da ima nekih privatnih klinika koje rade 24 sata, ali da to košta.
“Beograd i uopšte Srbija zaslužuju da imaju 24 časa stomatološku službu koja će da primi pacijente kada dođu”, poručuje Marković.
Ističe i da bi jedno od rešenja, pošto treba vremena da se nabavi oprema, ali i zaposle novi stomatolozi, bilo da se potpišu ugovori i sa privatnim ordinacijama.
Ističe i da se nada će prvim zasedanjem nove Skupštine doći do izglasavanja zakona i da će građani ponovo imati besplatne osnovne stomatološke usluge.
Oralno zdravlje je značajan pokazatelj opšteg zdravlja, blagostanja i kvaliteta života i ne predstavlja samo zdravlje zuba, već i usne duplje uključujući i zdrav jezik, meko i tvrdo nepce, desni, usne.
Bolesti usta i zuba mogu prouzrokovati bol, poremećaje funkcije žvakanja i govora, kao i psihološke probleme, te mogu dugoročno štetno uticati na ukupno zdravlje i blagostanje. Većina oralnih bolesti i stanja ima zajedničke faktore rizika sa vodećim nezaraznim bolestima (bolesti srca i krvnih sudova, maligne bolesti, hronične respiratorne bolesti i dijabetes), podseća u svojim istraživanjima Institut “Batut”.
Opšte preporuke za očuvanje oralnog zdravlja su:
-održavanje adekvatne higijene, što podrazumeva redovno pranje zuba ujutro i uveče kao i posle svakog obroka i korišćenje konca za zube;
-smanjenje unosa šećera i izbalansirana ishrana;
-korišćenje zaštitne opreme za sportske aktivnosti i pridržavanje propisanih mera bezbednosti u saobraćaju;
-bezbedno fizičko okruženje;
-redovne kontrole kod stomatologa;
-prestanak ili smanjenje konzumiranja alkohola;
-prestanak pušenja.
Pokazatelji oralnog zdravlja u svetu i Srbiji
-Skoro polovina svetske populacije (3,5 milijardi ljudi) ima neko oralno oboljenje.
-Karijes stalnih zuba u svetu ima 2 milijarde ljudi, a 520 miliona dece ima karijes mlečnih zuba
-Nelečena parodontopatija, koja u krajnjoj fazi dovodi do ispadanja zahvaćenih zuba, zauzima među hroničnim nezaraznim oboljenjima 11. mesto prema učestalosti na globalnom nivou
-U zemljama Evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije, 20–90% šestogodišnjaka ima karijes
Prema poslednjem Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije iz 2019. godine, u Srbiji:
-3% odraslog stanovništva procenjuje stanje svojih zuba i usta kao dobro;
-8% pere zube više od jedanput dnevno;
-5% stanovnika uzrasta 25 godina i više imaju sve svoje zube;
-Dve trećine stanovnika starijih od 15 godina (69,5%) se izjasnilo da ima svog stomatologa;
U periodu od 12 meseci koji su prethodili Istraživanju svaki treći stanovnik (39,4%) je posetio stomatologa.
Istraživanje o oralnom zdravlju dece u Srbiji koje je sprovedeno 2019–2020. godine pokazalo je da u Srbiji:
-13,4% dece uzrasta 12–36 meseci ima jedan ili više karijesnih mlečnih zuba, kao i da u ovom uzrastu više od polovine dece (52,9%) svakodnevno konzumira slatkiše;
-50,9% dece uzrasta 36–71 mesec ima karijes ili neku njegovu komplikaciju;
-17,8% u predškolskom uzrastu ima uočljivu karijesnu leziju na tek izniklom prvom stalnom molaru;
-u uzrastu 12 godina sve zdrave zube ima 36% dece, a u uzrastu 15 godina 22% dece.
Komentari (0)