Stanovi su izgrađeni u okviru Potprojekta 8 Regionalnog stambenog programa (RSP) u Republici Srbiji, saopštili su iz Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije. Površina zgrade je 23.000 kvadratnih metara, a ukupna vrednost radova iznosila je 12.143.601,22 evra.
Površina zgrade je 23.000 kvadratnih metara, a ukupna vrednost radova iznosila je 12.143.601,22 evra. Pored predsednika Srbije prisutani su i ambasador Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre, komesarka za izbeglice i migracije Srbije Nataša Stanisavljević, ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, šef Misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu, ambasadorka Nemačke Anke Konrad, projektni menadžer Banke za razvoj Saveta Evrope Darko Petrović, predsednik opštine Palilula, Dušan Kovačević, kao i predstavnici drugih državnih i međunarodnih organizacija i institucija i drugi.
Regionalni stambeni program zajednički je višegodišnji program Srbije, BiH, Crne Gore i Hrvatske, koji ima za cilj da obezbedi trajna stambena rešenja za najugroženije izbegličke porodice u regionu. Sprovodi se uz podršku OEBS-a i UNHCR-a, a finansiran je sredstvima Evropske unije, koja je i najveći donator, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Norveške, Švajcarske, Italije, Danske, Turske, Luksemburga, Španije, Kipra, Češke, Mađarske, Rumunije i Slovačke. U Srbiji još uvek 24.700 ljudi iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine koji poseduju izbegličku legitimaciju, a oko 8.900 porodica izbeglih iz tih republika bivše Jugoslavije još uvek nema krov nad glavom, iako Srbija aktivno radi na tome da im pomogne, izjavila je ranije komesarka za izbeglice i migracije Srbije Nataša Stanisavljević.
Kako je rekla najveći broj izbeglica zabeležen u Srbiji bio je na popisu 1996. godine, kada je registrovano preko 600.000 izbeglih. Srbija je do sada stambeno zbrinula 27.925 porodica sredstvima iz budžeta Srbije i sredstvima donatora, od kojih je najveći Evropska unija kroz Regionalni stambeni program i ekonomski osnažila 23.975 porodica izbeglica. Samo protekle godine stambeno je zbrinuto 558 porodica, uručeno je 339 stambenih jedinica, kupljeno 15 montažnih kuća, 25 seoskih domaćinstava i dodeljeno 120 paketa građevinskog materijala. Više od 400.000 lica steklo je državljanstvo Republike Srbije što predstavlja najveći proces integracije izbeglica u savremenoj Evropi. Povratnički status je, prema podacima UNHCR, ostvarilo oko 70.000 lica u Hrvatskoj, i svake godine, počev od 2012.godine, Komesarijat za izbeglice i migracije obezbeđuje sredstva za pomoć povratničkim zajednicama ili samim povratnicima u Hrvatskoj.
Obraćanje Žiofrea
Emanuel Žiofre, šef Delegacije EU u Srbiji, obratio se prisutnima.
– Imati svoj krov nad glavom je srpski izraz koji danas postaje stvarnost za ove ljude. Ovo je nova faza u životima 250 porodica. Novi vlasnici stanova, znam da ste prošli teška vremena, izgubili ste voljene, svoj dom, stvari… Regionalni stambeni program je osnovan da pomogne raseljenim licima. Istovremeno, podseća nas na važnost regionalne saradnje. Mi u EU smo ponosni što možemo da budemo pouzdan partner i najveći donator ovog programa, učestvujemo sa 80 posto. Program se približava svom kraju, na kraju će 7.442 porodice dobiti stan. Sve zgrade su energetske efikasnosti. Ima stanova koji su prilagođeni osobama sa invaliditetom – rekao je Žiofre.
Obraćanje Rajke Kesić
Rajka Kesić je rekla da želi da se zahvali u ime svih izbegličkih porodica koje danas dobijaju ključeve svojih stanova.
– Danas je za moju porodicu i sve nas veliki dan – navela je Kesić i u ime svih porodica se zahvalila Srbiji, donatorima, gradu Beogradu.
Obraćanje predsednika Vučića
Predsednik Vučić obratio se okupljenima i zahvalio im se što su se okupili.
– Najveći deo troškova, ubedljivo, podneli su ljudi iz EU, hvala njihovim zemlja što su toliki novac uložili. Ovde će živeti 250 porodica – rekao je Vučić.
Kako je rekao, pogledao je odakle su ljudi stizali i najbrojao delove Hrvatske i BiH.
– Gledam odakle su došle sve ove porodice, iz Hrvatske, BiH… I znate moj otac je rođen u izbeglištvu i dobro znam izreku odakle on potiče, a oni kažu: Nikada vi u Srbiji nećete razumeti šta nama Srbija znači i koliko mi Srbiju volimo… A ovo je pokazatelj koliko mi volimo vas, da vas nikada nećemo zaboraviti i da smo uvek uz svoj narod gde god on živi – kazao je Vučić koji je pomenuo i porodicu Milojević koja danas dobija svoj stan, a ima najviše dece.
– Do kraja 2028. tražim od vas, i od Vlade Srbije, Komesarijata, Grada Beograda, da više od 8.000 izbeglih koji još nemaju krov nad glavom dobiju svoj stan da ti ljudi mogu normalno da žive i imaju budućnost u voljenoj Srbiji – dodao je Vučić.
– Još jednom vama Žiofre lično hvala, hvala državama kojima ste govorili i kojima ste pomenuli. Ne ljutite se što ponekad umemo i drugačije da kažemo, ali se ponosimo svojom slobodarskom i slobodnom politikom. Ovim što ste učinili za 250 porodica, učinili ste mnogo. Želim vam sreću i želim vam da lepo provedete svoj život. Hvala vam – zaključio je Vučić.
Pitanja novinara
Govoreći o deklaraciji koja je neformalno usvojena u Atini predsednik Vučić je rekao da nijedna neformalna večera ne može da promeni ništa, ali da ona može da govori o tome kakva su razmišljanja i kakvi su odnosi.
Vučić je rekao da su razgovori trajali danima pred sastanak.
– Dobili smo prvu verziju, na nju smo imali primedbu. Jedan član je izbačen, a ticao se sankcija protiv Rusije – kazao je Vučić i dodao da smo u vrlo teškim uslovima uspeli da izborimo pristup koji je za Srbiju najbolji.
Razgovor sa Zelenskim
Upitan da li je sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim pričao o oružju Vučić je rekao da je sa njim pričao o svemu, o KiM, teritorijalnom integritetu Ukrajine, imao veoma normalan, pristojan razgovor.
– Svi ste vi zadovoljni načinom na koji se Srbija ponašala, a onda dođe Viola fon Kramon posle čijih reči sve bude jasno… Ona treba da nam objasni da nam ne treba litijum, bori se za nezavinso Kosovo, ona je rekla da je Srbija svetski lider koji vrši pritisak na Ukrajinu, da nije tužno bilo bi smešno, da nije smešno bilo bi tužno, ali to govori kolika je mržnja njena prema Srbiji – naglasio je Vučić.
Da li je nešto potpisano?
Upitan da li je nešto potpisao u Atini Vučić je rekao da je postojao razgovor o tome da li će se neko pominjati ili ne.
– Pročitaću vam sada, samo da nađem na srpskom, slušajte kakvi su to lažovi, saglasili smo se da ratni zločini ne smeju proći nekažnjeno, poput napada na civile i da svi zločini moraju da budu kažnjeni. Gde piše Putin i Rusija? Nigde – kazao je Vučić i upitao šta je sporno u tome što će neko morati da odgovara zbog toga što je udario na civile.
Vučić je istakao da narod zna istinu i za šta se zalaže naša država.
Da li je bilo pritisaka u Atini?
Vučić je istakao da su pritisci konstantni i da mu svakog dana neko traži da uvedemo sankcije Rusiji.
– Ako mislite da je lako da jedna mala Srbija promeni na bilo koji način. Pa nije lako – naveo je Vučić i rekao da osim ako ne dođe do velikih događaja u Moskvi i Kijevu, na samom ratištu je nemoguće očekivati pobedi nijedne strane.
– Ekonomija strada i na istoku i na zapadu. Zbog toga nervoza raste.
Vučić je objasnio i da su pritisci laži koje se plasiraju u medijima, a i mnogo toga drugog.
Tražićemo sednicu SB Ujedinjenih nacija
Tražićemo sednicu SB Ujedinjenih nacija zbog pritiska koji naš narod trpi od Aljbina Kurtija, najavio je Vučić.
– U trenutku kada nama bude najviše odgovaralo tražićemo sednicu – kazao je Vučić.
Neki ne razumeju da Srbija ima svoju politiku
Vučić je rekao da je njegov posao da se bori i da neki ne razumeju da Srbija ima svoju politiku.
– U Srbiji da nekome kažete da je nešto dobro uradio, to ne postoji, samo mogu da ogovaraju – naveo je Vučić.
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)