U jajetu ženke krokodila koja nije bila u kontaktu s mužjakom pronađen je potpuno formiran fetus, što je prvi dokaz da je kod ovih predatora moguća i opcija “bezgrešnog začeća”.
Ženski fetus, koji je uginuo prije nego što se izlegao, gotovo je identična genetska replika majke.
Ženka koja je iznenadila naučnike je poslednjih 16 godina živela u izolovanom ograđenom prostoru u kostarikanskom Parku reptila. Već su od ranije poznati slučajevi partenogeneze, oblika nepolnog razmnožavanja u kojem se embrion razvije iz neoplođenih jaja kod nekih vrsta zmija, guštera, pa čak i ćurana.
Ovo otkriće ukazuje na to da bi ta sposobnost mogla da potiče od zajedničkog pretka gmizavaca i ptica, odnosno da su se ženke dinosaurusa i pterosaurusa takođe možda mogle razmnožavati bez mužjaka, piše New Scientist.
“Tehnički se ne radi o klonu”
Radnici u Parku reptila su se prilično iznenadili kada su otkrili da njihova 18-godišnja ženka američkog krokodila (Crocodylus acutus), koja se nalazila u izolovanoj naseobini, bdije nad 14 jaja.
Polovina jaja je imala senku kada su ih radnici okrenuli prema svetlu, kao da u sebi imaju fetus.
Stoga su kontaktirali evolucijskog biologa Vorena Buta sa univerziteta Virginia Tech, koji je stručan po pitanju partenogeneze.
View this post on Instagram
On je predložio naučnicima iz Parka da inkubiraju jaja. Kada se nijedno jaje nije izleglo, tim ih je otvorio i otkrio da je šest bilo ispunjeno neprepoznatljivim sadržajem.
No u jednome se nalazio potpuno formiran, ali beživotan ženski fetus.
Genomsko sekvencioniranje tkiva iz srca fetusa i s majčine kože pokazalo je podudaranje od 99.9 posto, što je bio konačan dokaz da fetus krokodila nije imao oca.
Tehnički se ipak nije radilo o klonu, kaže Booth.
Kao i svi poznati slučajevi partenogeneze kod kralješnjaka, embrion je nastao kada se jaje spojilo s jednim od vlastitih nusproizvoda koji se naziva drugo polarno telo, što znači da je imalo dve kopije majčinog DNA.
Činjenica da se radilo o ženskom fetusu nije imala nikakve veze s hromozomima majke budući da je kod krokodila pol određen isključivo spoljašnjom temperaturom, a temperatura inkubacije od 29.5°C je bila savršena za formiranje ženskog fetusa.
Zašto se neki gmizavci razmnožavaju aseksualno?
Još uvek nije poznato zašto se neke ženke gmazova, riba i ptica ponekad razmnožavaju aseksualno.
No čini se da to nije povezano s nedostatkom mužjaka budući da se tako nešto događa i kada je prisutno mnogo pripadnika suprotnog spola. “Mislim da to kontroliše jedan gen, koji možda pokreću hormoni”, kazao je Booth, dodavši da su potrebna daljnja istraživanja.
Rana smrt fetusa ne znači da potomstvo proizvedeno aseksualnom reprodukcijom ne može živeti puni životni vek. Mnogi partenogenetski potomci drugih vrsta žive do odrasle dobi i nastavljaju da se seksualno razmnožavaju. Sisavci, s druge strane, ne mogu se razmnožavati partenogenezom.
Za razliku od gmizavaca, riba i ptica, njihovo formiranje embriona zahtijeva da se specifični geni majke i oca aktiviraju i deaktiviraju u određeno vreme kako bi se omogućilo formiranje embrija.
Istraživanje naziva Discovery of facultative parthenogenesis in a new world crocodile objavljeno je u časopisu Biology Letters, prenosi Index.hr
Komentari (0)