Iako su postojale nade do poslednjeg trenutka, Rafael Nadal neće braniti svoju titulu u Parizu, pa će tako ostati na broju od 14. osvojenih Rolan Garosova, a prema najavama, poslednji pokušaj će biti sledeće godine kada sledi i kraj karijere.
U odsustvu kralja šljake su sve oči uprte u Novaka Đokovića. Srbin i Španac su u Francuskoj trebali da reše pitanje najboljeg svih vremena, bar kada je u pitanju broj grend-slemova jer ih obojica imaju po 22 ali je Đokoviću sada otvoren put da ispiše istoriju i otkloni sve dileme.
Samo, taj put neće biti nimalo lak, kako bi na prvu loptu neko mogao da pomisli jer nema Nadala. Novakovi problemi i konkurencija u vidu nekoliko igrača kojima se sada neočekivano pridružio Danil Medvedev, dramatično menja stvari.
Prvo, forma Đokovića uoči Rolan Garosa nije bila ovako loša godinama, pa je najveća briga oko njegove igre i problema sa laktom koji ga muče već neko vreme.
Nakon osvajanja Australijan opena, srpski teniser nije osvojio nijedan turnir, a polufinale iz Dubaija mu je ostao najveći domet. Serija loših rezultata na šljaci od Monte Karla, preko Banjaluke pa sve do Rima ostavila je brojne upitnike, iako je poznato da je Đoković van konkurencije kada se igra na tri dobijena seta.
Drugi razlog za brigu je i sama konkurencija. Karlos Alkaraz se nametnuo kao legitimni naslednik Rafaela Nadala, a titule u Barseloni i Madridu gde je pre njega dominirao „bik sa Majorke“ i preuzimanje prvog mesta na ATP listi od Đokovića potvrda su da je zreo za najveće domete i da titula na US Openu nije nikakav incident.
Iz mlađe garde preti i Holger Rune koji je definitivno pronašo lek za Đokovića, kao i Kasper Rud, a tu je i Stefanos Cicipas kome je vrhunac sezone upravo u Parizu, ali se pojavila i nova opasnost na koju niko nije računao.
Danil Medvedev neočekivani je pobednik masteersa u Rimu koji ga je svrstao u red kandidata i za osvajanje Rolan Garosa. Teniser koji je kroz karijeru na šljaci izgledao kao bambi na ledu i koji je generalno nije voleo, kao da je odlučio da izvrši preko potrebna prilagođavanja i to je očigledno donelo rezultat.
Rim je bio njegov prvi pehar na zemljanim podlogama, a iako jedna titula nije garant za bilo šta, njegove igre i način na koji je do pehara došao daju mu za pravo da sa puno samopouzdanja zaigra u Parizu.
Nakon ispadanja u Monte Karlu i Madridu u trećem kolu od Holgera Runea i Aslana Karaceva gde se još tada videlo naznaka boljih igara na šljaci, Rim je bio prekretnica za Rusa.
Nekoliko neugodnih šljaša na putu do titule, nova pobeda nad Aleksandrom Zverevim koji je uvek bio za klasu bolji igrač na zemlji od njega i zatim dva velika skalpa proti Stefanosa Cicipasa i Holgera Runea i to na dominantan način pokazali su da bi mogao i te kako biti opasan.
Komentari (0)