Monografiju o glumcu Hadži Petru Božoviću, dobitniku Dobričinog prstena, autorke Tatjane Nježić, predstavilo je juče Udruženje dramskih umetnika Srbije u Narodnom pozorištu u Beogradu.
U programu su učestvovali akademik Matija Bećković, reditelj Đorđe Kadijević, pesnik Milan Ružić i dramske umetnice Svetlana Bojković i Ljiljana Dragutinović podelivši svoja sećanja na trenutke provedene s Božovićem.
– Neke biografije prevazilaze knjige koje se njima bave. Teško je smestiti život jednog umetnika među korice. Pera je dete koje je svog oca upoznavalo dva puta, dečko koji je studirao paralelno dva fakulteta, spavajući na železničkoj stanici i Kalemegdanu. Neko čiji je dan počinjao strogim rečima tetke, ali i neko ko se i dan-danas smeje, a imao bi zbog čega da plače i proklinje, barem deo svoje sudbine.
Pera zna da su svi gubici iskušenja, a da su svi uspesi blagoslovi. Neka još neko proba da se iz one klisure, bez roditelja i veza sa malo poezije na usnama i muzike u ušima uputi u beli svet, da tamo pere čaše i spava po hodnicima, a onda se vrati u svoju zemlju i živi još teže nego u dalekom Parizu i da punog srca sve te nedaće naziva životom.
Da vidim još nekoga ko je odmah nakon stajanja u redu za narodnu kuhinju stao pred reflektore i postao neko i nešto. Utoliko je njegov uspeh epskiji i neverovatniji. Od prstiju koje nisu imali za rukavicu pa sve do Dobričinog prstena – ispričao je Milan Ružić.
Prisutnima se obratila i glumica Ljiljana Dragutinović, koja je sa prisutnima podelila uspomenu sa jednog putovanja u Crnu Goru, gde su obbišli gorb njegove tetke Vide, koja ga je odgajila.
– Bili smo na snimanju u Crnoj Gori i imali nekoliko slobodnih dana pa me je Petar vozao po Kotoru, čini mi se 20 kilometara na sat. Lagano smo obilazili sve manastire, katoličke i pravoslavne crkve, duž cele Boke kotorske. Onda mi je upriličio čast i odveo me na grob njegove tetke Vide, koja ga je odgajila. Petar je mirno stajao, na licu je imao tugu i smešak. Ta divna tetka Vida, Petra je othranila, odnegovala, ohrabrivala, učeći ga dostojanstvu i pravim vrednostima. To dobro Petrovo srce je iz korena tetka Vide, koju nikad ne zaboravlja – ispričala je dramska umetnica.
Delo je sačinjeno iz tri poglavlja, a naročito dragocen doprinos dalo je, svojim tekstovima, preko deset glumčevih kolega i prijatelja, među kojima su Žarko Laušević, Zdravko Šotra, Božo Koprivica i drugi.
– Ne znam šta bih rekao, dovoljno su moje kolege pričale o meni. Malo komično, malo tragično, ali takav je život. Uostalom, šta oni mogu više da kažu o meni nego oni koji me gledaju – rekao je kratko Petar Božović, nakon što ga je publika nagradila višeminutnim aplauzom.
Knjiga u izdanju “Službenog glasnika” sadrži stotinak fotografija iz Božovićeve karijere.
BONUS VIDEO:
Izvor: Kurir
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)