Velike svetske sile Istoka i Zapada uzele su Srbiju za jednu od meta svojih međusobnih geopolitičkih obračuna, zbog čega se predsednik Aleksandar Vučić nalazi u nikad težoj poziciji političkog odlučivanja.
Izuzetno težak period po Srbiju, koji je srpski lider uočio kada je izjavio da nas već od polovine septembra čeka paklena jesen, stavlja ga u poziciju ogromnih političkih pritisaka. Figurativno rečeno, u poziciju između čekića i nakovnja.
Ovako za Objektiv analitičari tumače aktuelnu situaciju u kojoj se trenutno nalazi Srbija i predsednik, pa za naš list razmatraju dalje korake. I mada, kao i svuda, postoje razlike u stavovima, u jednom su saglasni: svaka njegova odluka biće u interesu naroda i zemlje.
Predsednik Centra za proučavanje globalizacije Dejan Miletić kaže da je pred Vučićem pravi test i najvažnija borba koju će Srbija da vodi, kako bi pokazala da je u savremenom svetu moguće odbraniti sopstvene interese nesvrstavanjem ni na jednu stranu.
– Kako eskalira svetski sukob između Istoka i Zapada tako se situacija u Srbiji usložnjava. Mi nemamo drugu opciju nego da branimo principe međunarodnog prava i naše interese oko KiM. Srbija se sigurno neće usaglašavati sa pripajanjem delova Ukrajine Rusiji, ali država, s druge strane, mora da sačuva svoje vitalne interese u odnosu na našu energetsku zavisnost od Moskve. U tom smislu, ne očekujem uvođenje sankcija Rusiji, bez obzira na stravične i nelegitimne pritiske – smatra Miletić.
USPEH U MNOGIM IZAZOVIMA
On podseća da je Vučić otvoreno na Skupštini UN svetu stavio do znanja da Srbija nikome ne preti niti koga ugrožava, već traži svoj put da u strogo polarizovanom svetu očuva svoje interese, a tuđe ne ugrozi.
– Zato mi je teško da poverujem da će predsednik doneti odluke pod bilo kakvim pritiscima, ali ako se to i desi, narod ne treba da ima sumnju da je u tom momentu to najbolje za Srbiju. Izuzetno mu je teška pozicija, narodski rečeno, „između čekića i nakovnja”, u kojoj nema mesta za natezanja oko dnevne politike ili prikupljanje jeftinih poena. U mnogim izazovima Srbija se pokazala veoma uspešnom da ih prebrodi, a to nijedna velika sila ne voli. One sa pozicije moćnika žele da uvek kroje kapu malim zemljama – tumači naš sagovornik.
REDEFINISANJE SPOLJNE POLITIKE
Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu smatra da Srbija treba što pre da odustane od podrške Rusiji zbog partnerstva koje ima sa zemljama Zapada.
– Bitno izmenjene spoljnopolitičke i bezbednosne okolnosti u Evropi danas predstavljaju gvozdene odrednice ponašanja ostalih država, što znači da je neophodno da Srbija redefiniše svoju spoljnopolitičku strategiju. Metaforički rečeno, sa aktuelne šahovske table na kojoj Rusije više nema i neće je biti ni za sto godina, ma šta da se dogodi u Ukrajini, Vučić treba da uzme isključivo figure koje su ostale. Naravno da Srbija, s jedne strane, ima svoje nacionalne interese, ali sa druge strane ima svoje partnere sa kojima to ostvaruje. Ako nacionalne interese posmatramo kao opstanak države i naroda, onda je poprilično jasno da oni ne mogu biti ostvareni uz asistenciju Rusije, jer ona više nije u stanju da projektuje moć nigde u svetu – kaže Obradović za Objektiv.
OBRAĆANJE PREDSEDNIKA
Podsetimo da se sutra očekuje obraćanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića javnosti, koji je, kako je najavljeno, u ime države pripremio odlučan i žestok odgovor.
Šef države je, naime, bio veoma šokiran posle izjave portparola EU Petera Stana, inače tvorca čuvene sintagme o „odgovornosti obe strane”, koji je poručio našoj zemlji da je pod prismotrom EU, a sve zbog potpisivanja benignog Plana o konsultacijama između ministarstava spoljnih poslova Srbije i Rusije koji su na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku parafirali Nikola Selaković i Sergej Lavrov.
Piše: Goran Mitrović
OVU I DRUGE AKTUELNE PRIČE PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 28. SEPTEMBAR
BONUS VIDEO:
Komentari (0)