Svi već znaju da Džej nije imao lak život i da je bio kao mali u domu, a njegov prijatelj, takođe štićenik ove institucije, Anastas Skakoski ispričao je svoja sećanja o Džeju i o periodu koji su zajedno proveli u Zavodu za vaspitanje dece i omladine na Voždovcu.
– Ja sam u dom došao dve godine pre njega. Ni on ni ja u domu nismo bili zbog nekakvih prestupa ili problema sa zakonom, već po odluci suda i Centra za socijalni rad. Dakle, tamo je bilo dosta dece iz marginalizovanih porodica, siromašnih- rekao je Skakoski i prisetio se Džeja iz tog perioda.
– Dete od deset godina, poslušno i drago svima. Slušao je vaspitače, jeste imao neke ispade, normalno, ali su mu to tolerisali jer je uvek bio veseo, vedrog duha. Sećam se jedne situacije, povredio je nogu i bila mu je u gipsu, pa je napravio neku glupost i vaspitač je hteo da ga bije, a on se u takvom stanju popeo na drvo. Mene su jednom ošišali na ćelavo jer nisam bio dobar, a kad su Džeja hteli da ošišaju, on je rekao: “Pa ja ionako imam malo kose, šta ćete meni da odsečete?”- ispričao je Anastas.
U Domu na Voždovcu snimao se film “Specijalno vaspitanje” a po rečima Anastasa, baš zbog tog snimanja nastala je i pesma “Nedelja”:
– Moj vaspitač Miroslav Simić je pisao scenario. Ali Džeju, kao ni drugoj deci romske nacionalnosti, nisu dali da budu statisti, ne znam zašto. Druga deca iz doma su se pojavljivala u kadrovima. Džeja je jako bolelo što mu majka nije dolazila u posete. Mnogo je bio tužan i povređen. Jednom, kad je bio nestašan i nisu hteli da ga puste u subotu po podne da ide kući, što je bio običaj, on je onako tužan pevušio “Nedelja, a mene s vama nema”. To je kasnije ispričao Marini Tucaković i ona je napisala maestralan tekst za pesmu “Nedelja'”- otkriva Skakoski.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)