Čarls Dženkins će naredne sezone nositi dres ekipe FMP Meridian.
Košarkaš koji je ostavio dubok trag u Crvenoj zvezdi, i koji je postao ljubimac “delija” ima izuzetno bolnu životnu priču.
On se u razgovoru za Mondo osvrnuo na detalje iz života, koji su uticali na njega.
– Imam dosta članova porodice koji su izabrali ‘drugačiji’ put, uključujući i mog brata. Video sam posledice te druge strane. Bilo je i primera šta se dogodi ako to ne vidiš na vreme. Dosta rođaka je izabralo taj put, otišli su u zatvor, brat mi je ubijen zbog toga. Kada sam bio na koledžu, moj rođak od 13 godina je ubijen. Namamili su ga u zgradu i ubili su ga, jer je prodavao drogu. Video sam sve to, bilo je u srednjoj školi takvih tipova koji su išli u zatvor, izbačeni su iz škole – istakao je Dženkins.
– Iz prve ruke sam video koliko tetka pati jer su njena deca u zatvoru. Koliko je teško kada razgovara sa njima telefonom dok su u zatvoru. Moja majka je pazila na rođake, video sam sve to i znam koliko su ti rođaci žalili što nisu odabrali drugačiji put. Zato mi je bilo lako da izaberem pravi put, košarka me držala van toga. Svi koji su to izabrali su mi i sami priznali da to nije dobro i držali su me van tog sveta – dodao je on.
Kada je imao 11 godina ubili su mu brata starog 22 godine, što je razlog zašto taj broj nosi na dresu kroz čitavu karijeru.
– Bilo mi je mnogo teško, trebalo mi je oko godinu i po dana da mentalno budem u stanju da nastavim. Imao sam samo 11 godina kada se to dogodilo. Spremao sam se da nastavim školovanje. Moje ocene su tada bile užasne, nije mi bilo lako da se naviknem na to da on nije tu. Da biste razumeli naš odnos, pokušaću da vam približim. Bio je klasičan stariji brat, težak prema meni u smislu da me je često zvao, gledao je moje mečeve, kao što sam i ja gledao njegove mečeve kada je igrao američki fudbal. Zvao me je često, ispitivao kako je u školi, šta sam naučio, kad igram sledeći meč. Čuli smo se svakog dana, nismo živeli zajedno, imao je svoj stan. Često sam išao kod njega i ostajao ceo vikend. Onda je odjednom sve to nestalo i ničega nije bilo. Fizički sam bio prisutan, mentalno ne. Nije me bilo briga, ni do čega mi nije stalo – ni do škole, ni do treninga – rekao je nekadašnji košarkaš Crvene zvezde.
Sve to mu je teško palo, što je doveo i do toga da je bio izbačen iz škole.
– Izbačen sam iz jedne škole u tom periodu. Mnogo mi je pomogla jedna situacija u kojoj sam javno osramoćen. Da probam da pojasnim, kada ideš u privatnu školu u Njujorku i padneš dva predmeta, možeš da ideš u Letnju školu i da tako popraviš to. Ja sam pao sve predmete osim fizičkog i matematike. Otišao sam u Letnju školu da predam dokumenta sa majkom. Ispred nas je bio otac jednog mog prijatelja, pustio nas je da prođemo ispred njega, dali smo papire ženi koja je sedela za stolom. Pogledala me i izgovorila “Pao si previše predmeta, ne možemo da te primimo ovde”. On je proširio to, ceo komšiluk je saznao, otac me je pozvao, čuo je i on. Taj osećaj sramote i svega me je razmrdao u potpunosti. Pomogla mi je i jedna profesorka koja mi je objasnila da razume koliko je teško kada neko blizak ode, ali da se život ne završava i da treba da nastavim da živim – zaključio je Dženkins.
Bonus video:
Komentari (0)