Nekadašnji portparol NATO Džejmi Šej pozvao je Beograd i Prištinu da odustanu od zapaljive retorike i usredsrede se na pronalaženje rešenja za slobodu kretanja, prenosi Reporteri.
Šej je u intevjuu za RSE poručio Beogradu da je za bezbednost na Kosovu odgovorna misija Kfora, koja sarađuje sa tzv. Kosovskom policijom.
Ostalo je nekoliko dana do 1. septembra, da se pronađe rešenje za slobodu kretanja. Srbija kaže da traži kompromis, ali tzv. kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je u sredu da će se držati prethodnih odluka o registarskim tablicama i putnim ispravama. Plašite li se eskalacije situacije na terenu, narednih dana, na severu Kosova?
– Tamo je Kfor. Preko 3.700 NATO vojnika na Kosovu je očigledno svesno situacije. Postoje od kada je problem izbio u julu. Smešteni su na glavnim putevima, posebno na severu, držeći oko na granicama i sarađujući sa Kosovskom policijom. Nadamo se da neće biti problema, neće biti blokada puteva od lokalnih Srba. Ali, siguran sam da je Kfor, znajući rok do 1. septembra, dobro pripremljen. Nadam se, posebno posle sastanka u Briselu 18. avgusta, u organizaciji EU, da će strane (Kosovo i Srbija) odustati od svoje zapaljive retorike. Čuo sam predsednika Srbije Aleksandra Vučića da kaže da Priština želi da srpsko stanovništvo napusti Kosovo. Ovo je totalna glupost. Svi znamo. Dakle, odustanite od ove retorike, koja podgreva situaciju. Takođe se nadam, kako se približavamo roku od 1. septembra, da bi EU mogla da organizuje još jedan sastanak između tzv. kosovskog premijera Aljbina Kurtija i Vučića, u nastojanju da se pronađe neka vrsta rešenja, posebno za modalitete primene (odluka na terenu). Mislim da su modaliteti implementacije ključni da bi se kriza smirila i da bismo mogli da idemo napred. Prisustvo NATO na tzv. Kosovu pokazuje da „situacija nije stabilna”.
Bili ste portparol NATO tokom njegove intervencije za okončanje humanitarne krize na Kosovu 1999. Više od 23 godine kasnije, zbog pojačanih tenzija između Kosova i Srbije, NATO kaže da je spreman da interveniše ako stabilnost bude ugrožena. Koliko je to uznemirujuće?
– NATO mirovna misija je još uvek na Kosovu. NATO je napustio Avganistan, iako znam da je to druga priča. NATO je napustio Bosnu, koja je predata EU, pre mnogo godina. Ali NATO je još uvek na Kosovu. Naravno, više nema 40.000 vojnika, ima ih (preko) 3.700. Ali činjenica da su tamo govori da situacija još nije u potpunosti stabilizovana i normalizovana. NATO u Briselu treba da ima rezervne trupe koje mogu brzo da budu poslate na Kosovo u slučaju krize. Trebalo bi da postoji i plan evakuacije.
I da, kao portparol NATO 1999. godine, ja sam prvi kome je žao što nismo imali konačno rešenje između Beograda i Prištine, koje bi omogućilo da Kosovo postane nezavisno u punom smislu reči, priznato od svojih suseda i ostatak međunarodne zajednice. Iako trenutno svi razmišljamo o Ukrajini i šest meseci od početka tamošnjeg ruskog rata, NATO takođe mora da pripazi na Balkan, naravno.
Mirovne trupe NATO su već povećale svoje prisustvo na severu Kosova. Da li je ovo neki signal?
– Kfor je morao da poveća svoje prisustvo na severu, da bi mogao da se nosi sa svim problemima. Njegova je dužnost da održava bezbednosno okruženje. Video sam da je Vučić izjavio da ‘ako NATO ne može da sačuva mir, to ćemo učiniti mi Srbi’. Ne hvala! Nema potrebe. Mislim da NATO treba da pokaže Beogradu da je u potpunosti sposoban da nastavi svoj mandat, a to je da održava bezbednost, uključujući i Srbe, i da Beograd u tom pogledu nema nikakvu ulogu na tzv. Kosovu. To se odnosi i na Aljbina Kurtija, važno je ublažiti retoriku, posebno kada nema osnova, i delovati pragmatično. Mislim da je sasvim razumno da ljudi koji žive kao građani tzv.Kosova voze automobile sa tzv. kosovskim registarskim tablicama i imaju lične karte.
Rusija je takođe optužila Vladu Kosova i njene zapadne saveznike da krše prava Srba i pokušavaju da podstaknu nasilje. Ranije je Moskva optužena za podsticanje nestabilnosti i nemira na Balkanu. Mislite li da je Rusija možda imala udela u nedavnim protestima na Kosovu?
– Teško je reći. Sa moje današnje pozicije, kao akademika, a ne kao zvaničnika NATO, teško je to sa bilo kakvim dokazom ili sigurnošću reći. Ali istina je da je Rusija na strani Srbije. Pomogla je Srbiji da spreči članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, podržala kampanju Srbije za nepriznavanje tzv. Kosova.
Takođe, nekoliko dana pred godišnjicu masakra u Varvarinu u maju ovaj politički metuzalem se povampirio i preko ustaških medija preti Vučiću i Srbiji.
Hrvatski novinari su mu postavili pitanje: “Kad smo već u regiji, prebacimo se na situaciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Hoće li Srbija morati izabrati stranu?”
– Srbija je nedavno održala izbore na kojima je predsednik Vučić odnio uverljivu pobedu. Srbija ima velike ekonomske veze s Evropskom unijom, dok je s Rusijom povezuje duga istorija koja se temelji i na ideji panslavizma. Putinova invazija na Ukrajinu je promenila stvari. Vučić bi trebao shvatiti da će se Zapad i Rusija sve više udaljavati zbog rata u Ukrajini i da više neće biti moguće sediti na dve stolice. Moraće da izabere. Navodno je Vučić rekao da će to učiniti u sledećih šest nedelja. Na njemu je odluka, rekao je ozloglašeni Džejmi Šej.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)