Sastanci predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa sa predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim i izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom pokazali su da oba američka saveznika od Vašingtona očekuju mnogo više nego što aktuelna administracija trenutno može da ispuni.
Kako ocenjuje portal Strana, i Zelenski i Netanjahu pokušali su da, uz podršku republikanskog “jastrebovskog“ krila, utiču na promenu Trampove spoljne politike u svoju korist. Ukrajinski predsednik insistirao je na nastavku i proširenju vojne pomoći, isporuci dodatnih sistema Patriot i pooštravanju sankcija protiv Rusije, dok je izraelski premijer nastojao da obezbedi snažnije američko uključivanje u sukob sa Iranom i podršku daljim vojnim operacijama protiv Teherana.
Iako su svi učesnici razgovora javno govorili o „uspešnim“ i „konstruktivnim“ sastancima, konkretni rezultati izostali su. Nisu najavljene nove isporuke naoružanja, dodatni paketi pomoći niti promene američke strategije prema Bliskom istoku ili Ukrajini.
Ograničeni vojni i finansijski kapaciteti
Autor analize smatra da razlog nije nedostatak političke volje, već činjenica da Sjedinjene Američke Države više nemaju neograničene vojne i finansijske resurse.
Navodi se da je američki vojni budžet opterećen višegodišnjim angažovanjem na više kriznih područja, dok rast državnog duga i budžetskog deficita dodatno ograničavaju mogućnost otvaranja novih frontova ili značajnog povećanja vojne pomoći saveznicima. Istovremeno, američka vojna industrija teško uspeva da nadoknadi potrošnju municije i protivvazdušnih sistema, što postaje ozbiljan problem za Pentagon.
Prema toj oceni, upravo zbog toga Vašington pokušava da balansira između podrške Ukrajini, obuzdavanja Irana i priprema za dugoročno strateško nadmetanje sa Kinom.
Trampova strategija naišla na ozbiljne prepreke
Analiza podseća da je Tramp po povratku u Belu kuću najavljivao okončanje rata u Ukrajini, smanjenje američkog vojnog prisustva u svetu i fokusiranje na unutrašnje ekonomske probleme.
Međutim, autor smatra da je takva strategija naišla na otpor unutar američkog političkog establišmenta, dela Republikanske stranke, evropskih saveznika, ali i zbog razvoja događaja na Bliskom istoku, gde je sukob sa Iranom ponovo postao jedan od prioriteta američke spoljne politike. Zbog toga je administracija, kako se ocenjuje, prinuđena da istovremeno upravlja sa više bezbednosnih kriza.
Evropska unija pod sve većim pritiskom
Poseban deo analize posvećen je Evropskoj uniji, koja, prema navodima autora, preuzima sve veći finansijski teret podrške Ukrajini uprkos sopstvenim ekonomskim problemima.
Navodi se da evropska privreda usporava, industrijska proizvodnja slabi, a konkurentnost evropskih kompanija opada u odnosu na Sjedinjene Američke Države i Kinu. Istovremeno, značajan deo budžetskih sredstava usmerava se na povećanje izdvajanja za odbranu i finansiranje Ukrajine, umesto na razvoj visokih tehnologija, veštačke inteligencije i modernizaciju privrede.
Autor upozorava da bi, ukoliko se ekonomski problemi prodube, u pojedinim evropskim državama mogao da poraste politički pritisak za smanjenje vojne pomoći Kijevu i obnovu ekonomskih odnosa sa Rusijom.
Ni Rusija nije bez ozbiljnih problema
Iako Rusija nastavlja vojnu operaciju, analiza ukazuje da se i Moskva suočava sa sve većim izazovima.
Ukrajinski napadi na rusku teritoriju, rast vojnih troškova i posledice dugotrajnih sankcija predstavljaju dodatno opterećenje za rusku ekonomiju. Autor navodi i da se u ruskom društvu postepeno povećava zamor zbog dugotrajnog sukoba, dok nastavak rata zahteva sve veće finansijske i ljudske resurse.
Sve strane plaćaju visoku cenu
Zaključak analize jeste da nastavak rata sve više iscrpljuje sve učesnike – Ukrajinu, Rusiju, Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države.
Prema oceni autora, kompromisno političko rešenje bilo bi racionalnije od nastavka dugotrajnog sukoba, ali za sada nijedna strana nije spremna da napravi odlučujući korak ka okončanju rata. Zbog toga se procenjuje da će sukob ostati jedan od ključnih izvora političke i ekonomske nestabilnosti u Evropi i svetu i u narednom periodu.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)