Zamislite da godinu dana ne možete da napustite svoj dom, da vam je komunikacija sa spoljnim svetom ograničena, da morate sami da proizvodite deo hrane i da svaki kvar opreme predstavlja ozbiljan problem. Za nekoliko odabranih ljudi, to nije scenario iz naučnofantastičnog filma, već deo jednog od najambicioznijih NASA eksperimenata.
Američka svemirska agencija kroz program CHAPEA (Crew Health and Performance Exploration Analog) proučava kako bi ljudi mogli da žive i rade na Marsu. Volonteri provode približno godinu dana u posebno dizajniranom 3D štampanom staništu, u okviru NASA-inog centra Džonson u Hjustonu, simulirajući uslove buduće misije na Crvenu planetu.
Život u “Mars Dune Alpha” staništu
U središtu eksperimenta nalazi se objekat poznat kao Mars Dune Alpha – 3D štampano stanište površine oko 158 kvadratnih metara, namenjeno četvoročlanoj posadi. Iako se nalazi na Zemlji, unutrašnjost je projektovana tako da što vernije imitira ograničenja sa kojima bi se astronauti suočili, tokom višegodišnje misije na Marsu.
Učesnici ne prolaze kroz običan boravak u izolaciji. Njihov svakodnevni život uključuje naučne zadatke, održavanje opreme, upravljanje resursima, uzgoj biljaka i simulirane “svemirske šetnje” po zamišljenoj površini Marsa. Posada takođe mora da rešava probleme poput kvarova sistema i ograničenih zaliha, baš kao što bi to bilo neophodno milionima kilometara daleko od Zemlje.
Nije samo test tehnologije – već i ljudske izdržljivosti
Jedan od glavnih ciljeva programa jeste proučavanje uticaja dugotrajne izolacije na ljudsko telo i psihu. Putovanje do Marsa moglo bi da traje mesecima, a astronauti bi tokom misije bili suočeni sa udaljenošću od Zemlje, kašnjenjem komunikacije, ograničenim privatnim prostorom i nemogućnošću brze pomoći sa matične planete.
NASA kroz CHAPEA analizira kako se posade međusobno slažu, kako donose odluke pod pritiskom i na koji način se menjaju njihovo zdravlje, raspoloženje i radne sposobnosti tokom dugog boravka u zatvorenom prostoru.
Prva CHAPEA misija počela je 2023. godine, kada su četiri volontera,Keli Haston, Anka Selariju, Ros Brokvel i Nejtan Džons,proveli 378 dana u simuliranom marsovskom okruženju. Njihovo iskustvo poslužilo je NASA-i za prikupljanje podataka o fizičkim, bihevioralnim i psihološkim aspektima budućih svemirskih misija.
Ko može da postane “astronaut bez rakete”?
Iako učesnici nisu pravi astronauti, izbor kandidata nije jednostavan. NASA traži ljude sa iskustvom u oblastima poput inženjerstva, biologije, fizike, računarstva ili matematike, kao i osobe koje mogu da funkcionišu u zahtevnom timskom okruženju.
Za prethodne misije kandidati su morali da ispunjavaju stroge kriterijume, uključujući odgovarajuće obrazovanje, profesionalno iskustvo i zdravstvene uslove.
Plaćeni boravak na “Marsu”
Za razliku od klasičnih svemirskih misija, učesnici CHAPEA programa nisu profesionalni astronauti, već istraživački volonteri. Njihovo vreme, trud i spremnost da učestvuju u dugotrajnom eksperimentu su plaćeni, iako NASA nije ovu naknadu predstavila kao platu za “posao na Marsu”, već kao kompenzaciju za učešće u istraživanju.
Priprema za prvi pravi korak ka Crvenoj planeti
NASA planira da iskustva iz CHAPEA programa iskoristi za buduće misije dubokog svemira, uključujući dugoročni cilj,slanje ljudi na Mars. Pre nego što astronauti zaista krenu na put, udaljen stotinama miliona kilometara, naučnici žele da odgovore na jedno od najvažnijih pitanja: kako će se ljudsko telo i um ponašati kada Zemlja više ne bude dostupna?
Za sada, Mars ostaje samo simulacija iza zatvorenih vrata u Hjustonu. Ali podaci koje NASA prikuplja mogli bi jednog dana biti ključni za trenutak kada čovek prvi put zakorači na Crvenu planetu
Komentari (0)