Nije ostao samo jak na rečima već je delom pokazao šta Partizan znači za njega. U zenitu karijere je odlučio da se vrati u voljeni klub i zajedno sa novom družinom Željka Obradovića preusmeri crno-bele na staze stare slave. Danilo Anđušić će biti pokretna sila Parnog valjka u predstojećoj sezoni i nada se da će ovo biti treća sreća. U opširnom razgovoru za Objektiv, srpski košarkaš je govorio o Partizanu, reprezentaciji, slučaju „Teodosić“, najtežem porazu u karijeri, kao i o čoveku koji mu je promenio karijeru i zahvaljujući kojem se vratio na pravi put.
Da je mogao da bira trenutak za povratak u Partizan, verovatno ne bi mogao da izabre bolji od ovog sadašnjeg. Evroliga i saradnja sa najboljim evropskim trenerom svih vremena – deluje kao crno-bajka, ali je realnost.
-Veoma sam srećan što sam se vratio posle deset godina. Došao sam se u svoju kuću, u klub koji volim i grad gde sam odrastao. Igraću ponovo pred svojom porodicom i prijateljima, što je stvarno poseban osećaj.
„Grobarska“ porodica je bila oduševljena kada je 31-godišnji bek potpisao dvogodišnji ugovor sa Partizanom.
-Prvi mi je čestitao Leo Vesterman. On me je odmah zvao od košarkaša. Bilo je zaista mnogo pozitivnih reakcija. Ljudi mi čestitatju na ulici i baš mi je drago što je moj povratak izazvao radost kod velikog broja navijača.
Prva dva mandata u crno-belom nisu protekla po scenariju kakvom se nadao, ali sada veruje da je došlo vreme za ono pravo.
-Verujem da će ovo biti treća sreća. Moja intuicija mi je rekla da sada treba da se vratim. Mislim da će ovaj put biti onako kada treba. Poslušao sam osećaj, a presudio je poziv Željka Obradovića. Mnogo mi je značio njegov poziv. Kada te pozove najbolji trener svih vremena, onda to nešto znači. Jako mi je godila cela priča oko mog povratka. Posle toga smo se vrlo brzo dogovorili.
Posle izuzetne sezone u Monaku, imao je mnogo opcija na stolu, o Partizanu nije previše razmišljao, međutim, imao je negde u malom mozgu da je možda vreme za povratak kući. Stvar je dobila drugu dimenziju kada je video broj Željka Obradovića na svom telefonu. Od tog momenta se sve promenilo.
-Ne mogu da lažem. Razmišljao sam u tom pravcu. Pomislio sam u nekom trentuku da bi mogao da se vratim, ali nisam previšeo mislio o tome. Ipak, kada sam pričao sa Željkom, automatski je Partizan postao prva opcija.
Tako se ne odnosi prema legendi
Sredinom jula je dobio vesti koje nije očekivao – iako je igrao vrhunski na evroligaškom nivou, njegovo ime se nije pojavilo na širem spisku Svetislava Pešića. Deluje da je moralo da bude mesta za povratnika u crno-bele redove, koji uprkos tome nije ljut, niti povređen, već ističe da će biti najveći navijač reprezentacije Srbije. Istovremno, smatra da Teo nije zaslužio ovakav rastanak sa nacionalnim dresom.
-Generalno mislim da način na koji je to urađeno nije bio u redu. Teo je legenda, kapiten reprezentacije dugi niz godina, podredio je veliki deo svoje karijere nacionalnom timu, dolazio je povređen i umoran, uvek je bio tu 20 poslednjih godina i prema mom mišljenju, mislim da ne treba da se na takav način završi njegova priča u reprezentaciji. Ne znamo šta će se desiti u budućnosti, šta će biti sa Svetskim prvenstvom naredne godine, ali se nadam da će Teo biti tamo i imati lepši kraj reprezentativne karijere. U suprotnom će ostaviti gorak ukus. Tako se ne odnosi prema legendi reprezentacije – rekao je Anđušić za Objektiv, a onda se kratko osvrnuo na svoj „slučaj“ i otkrio da ga selektor nije kontaktirao posle objavljivanja spiska.
-Ne želim da dužim o toj temi. Mislim da sam zaslužio da budem na širem spisku. Nisam pričao sa Pešićem. Poslednji put smo razgovorali pred prošli reprezentativni „prozor“. Tada smo pričali, sve je bilo normalno, dogovorili smo se da se čujemo pred ovo okupljanje, ali se nismo čuli.
Nema problem sa sujetom i apostrofira da će uvek biti verni vojnik reprezentacije.
-Naravno. Za mene je reprezentacije iznad svega. Ukoliko stigne, odazivaću se na svaki poziv.
Izjava Nikole Jokića da Srbi ne vole košarku nego pobedu je izazvala veliku pažnju domaće javnosti. Anđušić deli mišljenje sa najboljim košarkašem sveta.
-Mnogo lepo je to rekao, možda na malo grublji način, ali poenta je sasvim u redu i slažem se sa njim apsolutno. Mi smo nacija koja mnogo voli da pobeđuje. Evo i ja sam primer toga i ja sam neko ko voli da pobeđuje. Naravno, volimo mi i košarku, košarkaška smo nacija, ali pobedu volimo više.
Prošlogodišnja reprezentativna ekspedicija prošla je traumatično za celu Srbiju. Pred domaćom publikom smo ostali bez Olimpijskih igara, a kobna po „orlove“ je bila Italija.
-Bila je normalna atmosfera. Nije bilo zle krvi, niti je moglo da se stvori za tako kratko vreme. To je bilo samo nekoliko dana priprema. Nismo stvorili potrebnu hemiju u tom periodu, uloge se nisu iskristalisale. Nije alibi, ali mislim da je teško bilo da za tako malo vremena stvorimo ono pravo. Da smo se kvalifikovali za OI, da bi se neke stvari sredile i da bi mi bili mnogo bolje. To mi je sigurno najteži poraz u karijeri.
Igor Kokoškov nije uspeo da napravi podvig kao što je uspeo u Sloveniji, ali saradnju sa njim će Anđušić pamtiti do kraja života.
-Njegovo poznavanje košarke je na neverovatnom nivou. Sjajan stručnjak i čovek, zaista je bilo uživanje raditi sa njim. Do sada nisam imao prilike da radim sa takvim trenerom. Igor prosto zna tačno šta će se desiti na terenu, kako će odbrana reagovati. Bukvalno nacrta sve što će de dogoditi pre nego što se dogodi. Mnogo mi je žao što se njegova avantura završila neslavno i što nije ponovio uspeh kao sa Slovenijom. Znam koliko je želeo tako nešto.
Srpska javnost je nedostatak emocija najviše zamerila Kokoškovu, koji je posle poraza od Italije napustio kormilo nacionalnog tima.
-To svi pričaju, ali ne možeš da promeniš čoveka u tim godinama. On tako vodi utakmice i pokušava da uvek bude smiren. To možda nekad može da bude mač sa dve oštrice, ali u mnogim situacijama je davao preko potrebnu mirnoću. Mislim da je presudan faktor što nismo napravili rezultat vreme. Nismo ga imali dovoljno da se pripremimo adekvatno. Žao mi je što nije ostao. Nadam se da će ponovo imati želju da vodi reprezentaciju.
Voleo bih Luču opet u Partizanu
Sa crno-bele strane Anđušić, a sa crveno-bele Nemanja Nedović. Dva evroligaška igrača su odlučila da na vrhuncu karijere obuku dres voljenog kluba, što je do nedavno bila retkost. Začetnik ovog „trenda“ je Nikola Kalinić.
-Mislim da je to prava stvar. Došli smo do tog nivoa da i Zvezda i Partizan imaju takve ambicije da naši igrači vraćaju u najboljim godina. Voleo bih da se to nastavi i da tako možemo da dignemo još više našu košarku. Kalina je povukao prvi nogu, a sad smo Neda i ja uradili isto. Nadam se da će biti još takvih slučaja. “Peckamo“ se malo. Pogotovo je toga bilo kada je Nemanja potpisao za Zvezdu. Odmah sam ga zvao i bilo je šale. Mi smo prijatelji ceo život i družimo se tolike godine.
Na pitanje koga bi još voleo da vidi od povratnika ponovo u crno-belom dresu, Anđušić je odgovorio kao iz topa.
– Luču (Vladimir Lučić, prim. aut.) bez dileme.
Povratak u voljeni klub ima romantičnu notu, ali ponovno igranje u uslovima srpske košarke više liči na triler sa elementima horora. Videli smo šta se dešavalo prošle sezone, ali Anđušić želi da misli samo o lepim stvarima.
-Ne razmišljam uopšte u tom pravcu. Trudim se da ne mislim o tome. Takvim scenama nije mesto u košarci, ali znamo kako navijači oba tabora gledaju na pobede. Želim da mislim da će sve biti drugačije i da će sve biti bolje nego u prošlosti. Bilo bi dobro da se spuste tenzije.
Pred dolazak u Partizan, Anđušić je promenio menadžersku agenciju i opet počeo da sarađuje sa Miškom Ražnatovićem.
-Sarađivao sam već ranije sa Miškom. On mi je bio prvi menadžer i dugo godina smor radili. Smatrao sam da na trenutnom nivou da Miško može da mi pomogne najviše do kraja karijere i to je bio jedini razlog zašto sam promenio agenciju.
Kako se Danilo vratio na pravi put
Kada se kao golobradi momak pojavio u Pioniru, očekivalo se da instant postane prva violina Partizana. Mislila je srpska košarkaška javnost da smo dobili novo trojkaško čudo, delovalo je da sve ide u tom pravcu, ali život nekada ima drugačije planove. Umesto koraka napred, usledio je korak nazad. Italija, Španija, pa neslavan povratak u Partizan i kao kulminacija lošeg perioda se desila epizoda u Poljskoj. Mirisalo je na sunovrat, ali se onda desio preoket koji je promenio život i karijeru Danila Anđušića. Počeo je da sarađuje sa sportskim psihologom Đorđem Koldžićem na nagovor današnje supruge, prihvatio situaciju i kao veliki borac izašao kao pobednik iz najteže bitke u karijeri.
-Nemamo svi isti put. Neko ide pravo, a neko zabolaznim putem mora da dođe do cilja. Nije bilo lako, jer sam bio u usponu, a onda se desio pad. On je uticao na mene, nije bilo lako ponovo se dići, ali uz podršku svoje žene i cele porodice uspeo sam da se izdignem. Takođe mi je mnogo pomogao moj mentalni trener i psiholog Đorđe Koldžić. U tim trenucima mi je mnogo značilo što sam imao njega da mi pomogne. Naravno, vera da mogu da igram na evroligaškom nivou je isto bila presudna. Vredno sam radio za to i ništa se nije desilo slučajno – rekao je Anđušić i otkrio da je i sam imao predrasude.
-Saradnja sa njim se desila od Poljske. Posle drugog mandata u Partizanu sam završio tamo i tih godinu dana mi je bilo verovatno najtežih godinu dana u karijeri. Tada sam počeo da sarađujem sa njim. Dugo je radio sa mojom ženom, pogotovo kada se spremala za Olimpijske igre gde je osvojila srebro, tako da je postao porodični prijatelj. Uz nagovore moje žene sam počeo da radim sa njim. Generalno, to je strano za naš sport, ljudi imaju predrasude i gledaju nenormalno na tako nešto, dok u drugim zemljama na sportske psihologe gledaju kao nešto dobro i poželjno. Meni je bilo čudno u početku, imao sam gard prema tome i nisam bio baš za to, ali kada smo krenuli da radimo i razgovoramo, video sam koliko jednom sportisti znači takav čovek, neko kome veruješ i ko je potpuno objektivan. Dobro je da čovek koji nije iz najbliže okoline sagleda tvoju situaciju iz drugačije perspektive. Saradnja sa njim mi je jedan od presudnih faktora što sam se vratio na pravi put.
Dobro se seća početka saradnje, koji nije bio nimalo lak, jer je trebalo probiti gard i ogoliti sebe do krajnjih granica.
– Bilo mi je jako teško da pričam o nekim stvarima, jer je poenta seanse da se otvoriš i budeš maksimalno iskren. Ako imaš gard i ručnu, mislim da taj neko ne može da ti priđe dovoljno blizu i da ti pomogne na pravi način. U početku mi je bilo mnogo teško da se otvorim o mnogim stvarima. Prvi put kada sam se otvorio osetio sam olakšanje i dobro sam se osećao. Sada sam naučio kako da namestim glavu, ali i dan danas mi je potrebno da popričam sa njim, da se vratimo na ono što radimo. Takođe, nekada mi prija da samo pričamo, da podelim sa njim neke lične stvari i to je ono što mislim da pomaže.
Život je neprekidna borba i svakodnevno moramo da pobeđujemo u malim bitkama, pa čak i kada nam nije dan. Danilo iza sebe ima snažnu porodicu i prave prijatelje, tako da mu je mnogo lakše da se nosi sa izazovima.
– Stvarno sam srećan čovek, i porodično i poslovno. Kakve god stvari u životu da mi se dese, trudim se da pozitivno gledam na to i da idem napred. Mislim da je to suština života. Treba da budemo zahvalni na ono što imamo. Mislim da je problem našeg društva što svi gledaju da urade nešto veliko, umesto da uživaju u sitnicama i malim stvarima.
View this post on Instagram
Šta bi današnji Danilo savetao mlađeg u najtežim trenucima.
– Rekao bih mu da veruje, da će njegovo vreme doći, da radi na sebi i da uvek prati svoj cilj.
Da može ponovo da bira, opet bi izabrao ovaj put.
-Ne bih mu ništa zamerio. Ja sam takvom razmišljanja, da se sve dešava sa razlogom. Greške koje praviš su mnogo važne u tvom odrastanju i shvatanju života. Da sam ja ovo što sam postao danas, upravo zbog svega toga što mi se dešavalo kroz život. Ne bih ništa menjao, iako je put mogao da bude drugačiji, ali ovako je slađe, jer znam da sam sve uradio sam i uz pomoć svojih najbližih, bez ičije pomoći sa strane, i mislim da je to moja velika pobeda – zaključio je Danilo Anđušić za Objektiv.
Dragovićev deda kroz suze poručio za Objektiv: Ostajemo na Marakani, da osvojimo još jednu titulu!
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)