Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane u akciji hrvatske vojske i policije “Oluja” u Novom Sadu.
Dan sećanja održan je na Trgu slobode u Novom Sadu.
Vučić: “Oluja” Najveće etničko čišćenje od Drugog svetskog rata na evropskom tlu
Na manifestaciji govorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
– Devetu godinu kako na ovakav način obeležavamo pogrom, težak zločin i najveće etničko čišćenje naseg naroda. Dva su razloga zbog kojih smo danas ovde. Prvi je tuga, zbog ubijene dece, žena, straca, 250.000 prognanih. Drugi je da bi se ta svedočenja čula. Godinama u Srbiji kao da nije bilo svedoka i nikoga ko bi ispričao kako su obični ljudi, civili ubijani, kako su im kuće pljačkane i paljene. Kako su ih, dok su u traktorskim kolonama napuštali Hrvatsku, napuštali svoja ognjišta, pljuvali i udarali, kamenovali… Nikoga da kaže da su bombardovali te kolone, ubijajući decu i starce, malenu braću i sestre. Time smo ih pravdali i ponavljali zločin, time smo ravnodušnost prooglasili za vladajuću ideologiju – počeo je svoj govor predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vučić kaže da smo sopstvenom narodu nametnuli osećaj krivice zbog 18 godina zanemarivanja sećanja na srpsko stradanje.
– Radili smo to gotovo čitavo punoletstvo, 18 godina i nije nam bilo bolje od toga. Natovarili smo sopstvenom narodu večni osećaj krivice, oravdali smo svaki zločin.. Čak su nam i menjali ime, nazivali nas “hrvatskim Srbima”, “bosanskim Srbima”, “kosovskim Srbima”, a mi smo samo Srbi i razlike među nama nema. To što živimo u različitim državama, ne znači da pripadamo različitim narodima.
Kako kaže, nikada im nije dosta, ali dodaje da mi hoćemo mir po svaku cenu.
– Hoćemo da nikome ne bude ugrožen život, da čuvamo i druge kao i oni nas. Poslednjih nekoliko dana bilo mi je najteže u prethodnih nekoliko godina. Doterali su nas do ivice, kada sam morao da kažem da mi više nemamo kud. Kad je tako, onda ćemo čuvati i braniti naš narod, a vi gledajte možete li sa nama – rekao je Vučić.
Postoje decenije u koja se ništa ne desi, a ima i nedelja u kojima se dese decenije, citirao je Vučić Lenjina.
– Reći ću danas da je to vreme završeno i da nema više ćutanja, najsvetija je obaveza od koje nećemo odustati – istakao je Vučić.
Predsednik je podsetio i na nedavnu krizu koju je Aljbin Kurti izazvao na Kosovu i Metohiji, te rekao da je svetskim liderima tada rekao da “mi više nemamo kud”.
Zloupotrebljavajući situaciju u Ukrajini, zajedno su se mnogi okrenuli protiv Srba, upozorava predsednik, ali dodaje da Srbija više nije ista, da se naša zemlja više ne plaši.
– Čuvaćemo Srbiju, a na njihovu histeriju laži i pretnji odgovaraćemo pozivanjem na mir – rekao je predsednik.
On je podsetio na sraman odnos prema Krajišnicima od strane vlasti 1995. godine, ali dodaje da nikada nećemo zaboraviti patnju krajiškog čoveka.
Predsednik Vučić rekao je da više nemamo kud, čuvaćemo, dodaje, svoju Srbiju, odbranićemo je i pobedićemo.
– Mogu da tuku koliko hoće, ali mi više nemamo kud – rekao je Vučić i kaže da ćemo čuvati i braniti našu zemlju. Odbranićemo je i pobedićemo i nemojte da nam pretite više! Oguglali smo na vaše pretnje – rekao je predsednik.
– Danas smo ovde da pokažemo da Srbija više nije šaka zobi i da nema nameru da savija glavu i da im potvrdimo da zabranjeni grad “Jasenovac” i “Oluja”, nisu mit, već činjenice sa kojima živimo.
Kako je rekao “Srbija neće ćutati i praviti se mrtva kada neko pokuša da ubija i proteruje naše ljude”.
– Godinama šaljemo poruku da više neće biti “Oluja” i danas to ponovo činimo – rekao je Vučić.
Predsednik je rekao da je Srbija prihvatila i njegovog oca, kao što je i mnoge ljude ovde.
– Oluja je ranila srpski narod, teško je ranila, ali je Srbija dobila mnogo dobrih ljudi, od kojih su mnogi ovde među nama. Mi ćemo uvek da prihvatimo i pokajemo se za zločine koje su neki učinili u naše ime, ali nikada više nećemo da ćutimo i da se stidimo zločina koji je učinjen protiv našeg naroda – rekao je Vučić.
Kaže da nam ne smeta kada oni svetkuju, ali nam smeta što nam brane da se sećamo.
– Oluja je ranila naš narod, ali su Srbija i Republika Srpska dobile mnogo divnih ljudi. Uvek ćemo da prihvatimo i pokajamo se za zločine koji su neki naši počinili, ali nikada više nećemo da ćutimo i da se stidimo zločina počinjenih nad našim narodom. Poverenje je važno, ta reč je postala poštapalica obično nemuštih političara. Znam da nam je razgovor važan. Moramo da gledamo u budućnost zajedno. Nama čak i ne smeta kada svetkuju, nama samo smeta kada nam brane da tugujemo. Samo nemojte da nam branite da se sećamo, pustite nas da živimo sa svojim jadom, bolom i čemerom. Ne očekujte od Srba da se odreknu svojih mrtvih, pretekli smo i Jasenovac i Oluju, a vidite i večeras u Novom Sadu, ponovo smo ustali. Neka je slava svim žrtvama. Neka živi Srbija i Republika Srpska – rekao je Vučić.
Dodik: “Ovde smo da kažemo da nećemo zaboraviti”
Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik, obratio se prisutnima.
– Deveti put smo ovde da kažemo da nećemo zaboraviti ovaj događaj, deveti put moramo da kažemo da nam se neće ponoviti ali se ponovilo, nakon Drugog svetskog rata ponovio se pogrom “Oluja” etničko čišćenje Srba – izjavio je Dodik.
Nakon Sanjinog govora, prisutni su mogli da pogledaju potresan video, koji je izavao brojne emocije reakcije prisutnih.
“Ja sam Sanja, dete iz kolone”
– U ovom tužnom danu, nakon 27 godina, moja osećanja su pomešana – počela je svoj govor Sanja.
– Tuga i bol za rodom i dan danas su prisutni, danas osećam veliku čast i zahvalnost pre svega predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, takođe i vama narode. Hvala što ste se okupilu u ovlikom broju i što ne dozvoljavate da se ovaj dan zaboravi. Ja se zovem Sanja Vuilić, rođena sam u Hrvatskoj. Moje sećanja dosežu na rano detinjstvo, do početka 1990. godine,koje je potisnuto, zbog maltretiranja srpskog stanovništva. Svi lepi događaji i zvuci detinjstva su potisnuti, zvucima rušenja kuća i pucnjavom. Otac nas je na kratko odveo u šumu da bi nas zaštitio i poslao na put Kačareva za Srbiju.
Kako kaže, najteži trenutak koji je preživela jeste taj što je tri dana gledala u kolonu i pokušavala da pronađe svog oca.
– Dolazi taj 4. avgust 1994., otac obaveštava majku da ima sat vremena da se spakuje, da će doći komšinica “Fićom” po nas, da bi nas prevezla do Banja Luke. Nas sedmoro u “Fići”… Tog momenta kad smo stigli u Banja Luku ne znamo ništa o ocu i dedi, znamo samo da su krenuli kolonom. Sećam se samo dok sam čekala i gledala u nepreglednu kolonu traktora, automobila i motokultivatora. Tek četvrtog dana stiže otac. Nas 12 u vozu dobijamo mesto za sedmoro. Otac ostaje u koloni. Puno poznatih lica u koloni, mojih vršnjaka, koji su morali voziti traktore, verujte, neki nisu znali ni bicikle voziti.
– Gledala sam strahote u kojoj starci umiru, sahranjuju ih pored puta, svoje vršnjake. Prošlo je 27 godina, Srbija nas je prihvatila, Srbija nas je školovala i podigla naša krila. Ja nisam rođena u Srbiji, ali Novi Sad smatram svojim – ispričala je Sanja svoju potresnu priču.
Nakon izvede himne, održan je i minut ćutanja za sve žrtve pogorma.
Nakon obraćanja patrijarha, hor je izveo himnu Srbije “Bože pravde”.
Patriharh Porfirije: “Ne zaboravljamo žrtve”
Obeležavanje Dana sećanja počelo je parastosom za žrtve, a Patrijarh srpski Porfirije služi pomen.
– Braćo i sestre koji ste došli u “srpsku Atinu”, pozdravljvam vas u ime Božje. Svi mi ovde sabrani manje ili više delimo veoma sličnu istoriju – obratio se patrijarh prisutnima.
– Sve su to kamičci u mozaiku naših stradanja i raspeća. Zajedno sa Siskom, Glinom, Jasenovcem, sa nama su danas i preživeli svedoci stradanja, koji čuvaju i nama prenose pamćenje. Njihovoj žrtvi i stradanju se klanjamo i pamtimo – rekao je patrijarh srpski.
– Da praštamo moramo, sam Bog tako zapoveda, ali ne smemo, nećemo i ne možemo da zaboravimo ovaj dan – zaključio je patrijarh Porfirije.
– Pamtimo žrtve, ali naše pamćenje nije zlopamćenje. To radimo da neko ne bi mogao da kaže “To se nije desilo”. Svedočenja onih koji su živi do danas kazuju da je zaista sve to upravo istina. Moramo uvek gledati u lice Božje, gledati u najnevinijeg koji je raspet na krstu, imati njegove reči na umu: “Bože, oprosti im, ne znaju šta rade”.
View this post on Instagram
Početak ceremonije
Pola sata pre početka ceremonije u Novom Sadu, glavni trg u tom gradu, prepun je građana, koji su se okupili da kako bi obeležili 27. godišnjicu “Oluje”, akcije hrvatske vojske i policije u kojoj je 230.000 Srba proterano iz Hrvatske, a više od 1.700 ubijeno i nestalo.
Na Trgu slobode u Novom Sadu pristigli su gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, član Predsedništva SNS Goran Vesić, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović, gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković.
Tu je i predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić, ministar finansija Siniša Mali, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić kao poslanica SNS Ana Brnabić.
Stigao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Hrvatska zločinačka akcija “Oluja” koja je dovela do egzodusa više od 220.000 Srba iz Hrvatske počela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća obrane (vojska bosanskih Hrvata) na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, odnosno na Republiku Srpsku Krajinu.
Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo. Kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko područja pod kontrolom bosanskih Srba u zapadnoj i severnoj Bosni krenule put prema Srbiji.
Zločinačka operacija je zvanično trajala četiri dana i završila se padom Republike Srpske Krajine (RSK).
BONUS VIDEO:
Komentari (0)