Pevačica Zlata Petrović je dokazala da su godine samo broj jer, iako je nedavno zakoračila u sedmu deceniju, pored silnih nastupa i obaveza, rame uz rame s majstorima, čak renovira stan, a zbog mladalačke energije kojom odiše kolege je zasipaju komplimentima.
Primetili smo da uglavnom nosite belu odeću. Priželjkujete li neko venčanje?
– Nikad se ne zna. Možda i slutim nešto. Šalim se, slobodno napišite – Zlata se više ne udaje. Volim ovu slobodu najviše na svetu. Poželela bih svakoj ženi da se uda, da dobije decu, unučiće kao i ja, i onda da živi slobodno kao ptica na grani.
Miša Mijatović vam je rekao da se ne menjate. Gode li vam takvi komplimenti?
– Da, Miša mi je rekao da se ne menjam i da sam kao spomenik u parku. Staromodna sam, tako da taj kompliment ne kapiram, ali verovatno je to poređenje neka nova fora. Šalu na stranu, prijaju mi komplimenti.
Imate li posla ovog leta?
– Za ludake uvek ima posla, a ja spadam u najveće ludake na svetu. Em što radim svoj posao, idem na proslave kod prijatelja i razgovaram sa medijima, em pomažem majstorima koji mi renoviraju stančić. U poslednje vreme pevam pesmu „Nosim ciglu i blokove”. Ali stvarno, nije parodija, već sam po ceo dan s majstorima. Mrtva sam, ali mogu ja to. Gde ste videli većeg muškarca od mene (smeh)? Ja sam sve, tri u jedan.
Zašto to radite?
– Zato što sam žena nemirna. U svemu sam takva. Kada krenem jednu stvar da obnavljam, onda to ide unedogled.
Izjavili ste da će se Milica Pavlović i Ana Nikolić pomiriti. Da li i danas isto mislite?
– Pa naravno. Mi se na estradi svi volimo. E sad, svi smo u nekom periodu bili nekome neka konkurencija. Možda su njih dve sada jedna drugoj konkurencija, ali na estradi je svako za sebe, tako da verujem da će se pomiriti.
Ko vam je bio najveća konkurencija?
– Nisam ja u tom filmu. Nikada ne pričam ni o kome, gledam sebe kao jedinku. Naravno, ako vidim da se neko nešto lepo obukao ili ima lepu frizuru, to mi daje neki stimulans da se možda i ja isto tako našminkam ili obučem.
Jeste li nekada bili ljuti na nekoga sa estrade?
– Ovo što se sada smejem i što mi oči šaraju ništa ne znači. Ko me zna, zna da sam velika prznica, ali nikada se ne svađam sa ljudima.
Da li ste nekada očitali lekciju nekom kolegi koji je prešao granicu pristojnosti?
– Nisam, ali ljudi smo iz te branše i možemo da zaključimo po pogledu ili po ponašanju da nekom nešto ne prija. Nema potrebe za dranjem ili za svađanjem. Smatram da je život kratak i da treba da se volimo i ljubimo.
Piše: Aleksandar Dačić
OVAJ I MNOGE DRUGE TEKSTOVE ČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)