Sindrom sagorevanja je moderna bolest sa kojom se susreće sve veći broj ljudi. Ako ste hronično pod stresom, imate previše rokova koje ne možete da stignete, a ne znate kako da upravljate takvim situacijama, može se lako desiti da sagorite.
Naravno, najbitnije je da prepoznate simptome sagorevanja na vreme, kako biste mogli sebi da date oduška i da odmorite.
Sindrom sagorevanja je stanje mentalne i fizičke iscrpljenosti izazvane profesionalnim životom. Izraz je osmislio psiholog Herbert Frojdenberger pre više od 40 godina, a predmet njegove analize prevashodno su bile “pomagačke ” profesije kao što su medicinske sestre i doktori, budući da je njihov rad usmeren direktno na ljude sa kojima odnosi mogu da budu izuzetno teški, a često i emocionalno zahtevni (duševna patnja pacijenta ili smrt).
Modeli po kojima se danas živi i posluje, ali i izazovi koji su stavljeni pred zaposlene su teži nego ikad, pa se sindrom izgaranja preneo i na sve druge profesije. Ovaj sindrom je nedavno i sa medicinske strane gledišta (od strane Svetske zdravstvene ogranizacije) priznat kao sindrom budući da sve veći broj zaposlenih, a naročito mladih, boluje od njega.
Sindrom je praćen i fizičkim i psihičkim simptomima, a razlikuje se od običnog premora i iscrpljenosti. PRedstavlja reakciju tela na dugotrajnu izloženost stresu koja može da bude izazvana radnim azdacima (obimom posla koji je skoro nemoguće savladati u predviđenim rokovima i prekovremenim radom kao posledice toga), ali i odnosima između kolega i zanemarivanje sopstvenih potreba.
Galupovo istraživanje pokazuje da se dve trećine trenutno zaposlenih Amerikanaca susrelo sa sindromom sagorevanja, među kojima prednjače ljudi u dobi od ranih dvadesetih do kasnih tridesetih.
Simptomi sagorevanja su lako uočljivi – karakteristični su manjak entuzijazma i motivacije za radom. Aktivnosti koje ste nekad posvećeno i sa lakoćom obavljali, usled sagorevanja mogu da postanu naporni i psihički (napetost, osećaj bespomoćnosti, razdražljivost) i fizički (umor, malaksalost, bolovi). Međutim, slični simptomi se mogu javiti i kod nekih drugih psihičkih stanja (na primer, kod depresije), pa je potrebno biti oprezan i uključiti i profesionalnu pomoć i podršku.
Nezadovoljstvo i iscrpljenost koji su izazvani burnoutom mogu ozbiljno da ugroze vaš posao, međuljudske odnose, ali i zdravlje. Ovakvo stanje dovodi do pada imuniteta, visokog krvnog pritiska i dijabetesa.
Možda zvuči trivijalno, ali stručnjaci tvrde da je odmor od posla ključ u prevazilaženju ovog sindroma. Pored toga, neophodno je da promenite životne i poslovne navike:
1. Uvtrdite i postavite svoje fizičke i psihičke granice i naučite da kažete “ne”. Postavite realne ciljeve koji će biti odgovarajući i za vas i za vašeg poslodavca. Budite slobodni da i u stresnim situacijama iskažete svoje mišljenje i time se zauzmete za sebe. Izbegavajte da radite više stvari istovremeno, već se fokusirajte na zadatak po zadatak.
2. Uspostavite balans između profesionalnog i privatnog života – potrudite se da ne proveravate mejlove i obavljate poslovne pozive van radnog vremena koliko je to moguće, a slobodno vreme iskoristite da provedete s ljudima koji vam prijaju.
3. U slobodno vreme, ali i u toku radnog vremena, izdvojite malo vremena za fizičke aktivnosti (malo istezanja na svežem vazduhu blagotvorno deluje na smanjenje stresa) i mentalne aktivnosti koje nisu povezane sa poslom (čitanje romana). Pauze od pet minuta za ćaskanje sa kolegama ili kratka šetnja do prodavnice mogu da smanje stres i poboljšaju vaš radni učinak.
4. Ne preskačite godišnji odmor – našem telu i umu je neophodno da na barem dve nedelje, a ukoliko ste u mogućnosti i više, odmore od svakodnevnih zadataka i obaveza kako biste se osveženi vratili i efikasnije ostvarivali rezultate.
Ukoliko ipak osetite da ste sagoreli usled prekomernog rada, najbolje je da potražite stručnu pomoć, a ne zaboravite da se sagorevanje dešava čak i ljudima mnogo vole svoj posao i neizmerno uživaju u njemu.
Kroz život naši prioriteti se menjaju, ali da bismo bili uspešni na svim poljima i generalno zadovoljni u životu, naše fizičko i psihičko zdravlje ipak moraju biti na prvom mestu.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)