Glumac tvrdi da je ČETIRI puta UMRO: “Ne možeš da se setiš ko si, vremenom shvatiš da si se PONOVO rodio”

"Kada sam umirao pomislio sam "Ao majko odoh ja"

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Youtube/Printscreen/RTS TV lica, kao sav normalan svet - Zvanični kanal

Jedan od najznačajnijih jugoslovenskih glumaca, Radko Polič Rac, u ekskluzivnom govorio je o tome kako je u poslednjih 7 godina četiri puta umro.

Polič, koga najšira publika zna najviše po ulozi kapetana Ditriha iz “Balkan ekspresa”, i dalje radi – prošle godine izdao je i svoju autobigrafsku knjigu, snimao je nešto i za TV, ali sve je dosta otežano jer mu je, kako kaže, zdravlje katastrofa.

– Ja sam 24 sata na kiseoniku, a to još i ne bi bio problem nego ja moram na svakih 6 sati da se inhaliram da bi na taj način uneo lek kako bi mi pluća uopšte radila. Što se srca tiče sad je to ok. Imam 8 stentova pa sam po tome rekorder u Sloveniji. A što se pluća tiče, ja sam bio stravičan pušač. Znao sam da popušim po 4-5 paklica dnevno. Pa ja samo jednu paklicu popušim dok popijem kafu. Tako da pored srca i pluća nakupilo se tu još nekih stvari i tako sam ja u zadnjih 7 godina čak četiri puta umro. Jedva su me spasili.

Foto: Youtube/Printscreen/RTS TV lica, kao sav normalan svet – Zvanični kanal

– Najteže je bilo pre dve godine. Tad sam živeo u stanu u prizemlju. Kad sam ustao jedno jutro nestalo mi je vazduha, pa sam poslednjom snagom otvorio prozor, zgrabio telefon i probao da nazovem hitnu. Ali nisam mogao nego sam umro. Neka moja komšinica iznad mene me je nekako čula pa se spustila iz stana i našla me kako visim iznad prozora. Ona je onda nazvala hitnu pa su me ubacili nazad u stan gde su onda pokušali da me reanimiraju. Pošto to nisu uspeli odvezli su me u Urgetni gde su me vratili u život. Od tada imam stravične probleme, pluća su mi otišla u ku*ac totalno. Dugo sam bio u Kliničkom centru u Ljubljani i nikako to nisu uspeli da poprave pa sam morao na kiseonik. I na sve to posle jedno mesec i po dana sam imao opet zastoj i tada su me jedva spasili. E od tada moram da se inhaliram na svakih 6 sati- priča Polič.

Kao neko ko je četiri puta umro, kako kaže, tvrdi da zna kako je kada čovek ode na onu stranu. Ima li tunela, svetla?

– Ma sve je to laž. Jedino što se sećam da je uvek bilo kada sam umirao da sam pomislio – “Ao majko odoh ja”. I drama. Kada su me vratili u život bilo je kao da sam se ponovo rodio. Ništa ti nije jasno. Pola sata dolaziš sebi i to je kao novo rođenje. Gledaš ljude oko sebe, nemaš pojma zašto svetlo, zašto tama, zašto se nešto pomera, šta to pričaju. E onda polako vremenom shvatiš da si se ponovo rodio. Baš kao dete. Sad znam kako je to kad se rodiš. Stravično ti smeta svetlo kada se to desi. Boli. I nemaš pojma šta se dešava oko tebe. Ne možeš da se setiš ko si, gde si. Ništa ti nije jasno. Treba ti dva tri sata da sastaviš sliku: ” Aha, ja sam Radko, tu sam u bolnici”.

Foto: Youtube/Printscreen/RTS TV lica, kao sav normalan svet – Zvanični kanal

– Svaki sledeći put kad umireš sve se ponavljalo isto. Nema veze što si već jednom umro, što imaš neko pređašnje iskustvo. Potpuno jednaka iskustva. Poslednji put su me spašavali baš dugo. Umro sam negde između 5 i 6 ujutru i onda su me spašavali ceo dan. Bilo je vrlo teško. Mislili su da ću imati oštećenja na mozgu. Drugi ili treći dan su sa mnom razgovarali kao sa detetom. Iako sam im rekao da znam ko sam i gde sam, objasnili su mi da moraju polako sa mnom jer su se bojali da imam oštećenje mozga pošto sam dugo bio na onoj strani. Ali eto, mozak radi, iako je telo otišlo u ku*ac- kaže Polič.

A na pitanje imali istine u tome da čoveku kada umire ceo život prođe pred očima, Polič kaže:

– Ne, ne. Umreš u sekundi. Možda se to dešava kad neko umire minut, dva ili tri. Meni se baš ugasilo sve. Odjednom nestaje zvuk. Kao da ga blenduješ. Blenduješ zvuk, blenduješ svetlo. Sve polako nestaje i mrak. U toj sekundi ti prođe: “Gotovo je, adio, ćao”.

Kada je trebalo da ide na operaciju, gde su postojale velike šanse da umre na operacionom stolu, Polič je rešio da pozove braću i sinove i da im kaže svoje poslednje želje.

– Sedeo sam na krevetu, gledao u zalazak sunca, a kod sebe sam imao papire koje je trebalo da potpišem da pristajem na operaciju. Bila je to velika operacija. Sedeo sam onako jadan na krevetu i onda sam, pre nego što sam to potpisao, pozvao braću i sinove. Rekao sam im: “Ja sutra odlazim na operaciju, hajde da se pozdravimo. Volim vas. Ako se ne vratim, nemojte da pravite probleme već me zapalite i bacite u more.” Kad sam završio sa drugim sinom razgovoru u moju sobu je ušao doktor koji me je sutradan i operisao. On mi je rekao da će me on spasti sa stentovima. Ja sam prvi put čuo za to pa sam tražio da mi objasni o čemu se radi. Ali razlog zašto sam se odlučio je kada mi je rekao: “Znaš šta, kad bi ti bio moj ćale ja bih te spasavao na ovaj način”. Rukovali smo se, i sutra sam u 9 bio na operacionom stolu- ispričao je Polič u intervjuu za “Mondo”.

BONUS VIDEO:

 

Izvor: Mondo

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar