Verovatno ste do sada čuli da su bebine prve reči uglavnom “mama” i “tata”. Iako mnogi misle da to zavisi od toga kome je dete više naklonjeno od roditelja, istina je da to zapravo nije tako.
Prava istina je sledeća – bebe izgovaranjem prvih reči ne iskazuju afinitet prema samo jednom od članova porodice, već su to reči sastavljene od glasova koje su bebama najjednostavnije za izgovor.
Naime, stručnjaci su došli do zaključka da deca koja su gluvonema od rođenja imaju istu sposobnost “brbljanja” kao i deca bez ikakvih oštećenja sluha, što znači da na izgovaranje prvih beznačajnih glasova i slogova nema uticaj okruženje u kojem beba odrasta, već priroda samog razvoja govora kod svakog ljudskog bića.
Sve bebe u prvih 5 meseci izgovaraju glasove i pojedine slogove na isti način. One, dakle, ne imitiraju ljude u svojoj okolini.
Koji su prvi glasovi koje sve bebe izgovaraju?
Najpre su to glasovi poput “ap” ili “ba”. Nakon savladavanja ovih glasova kroz njihovo konstantno ponavljanje, koje neki zovu brbljanjem, bebe počinju da formiraju različite glasovne lance. Nakon šestog meseca beba počinje da izgovara više vokala.
Brbljanje vremenom zamenjuje sve dotadašnje neverbalne načine komunikacije – plač, gukanje, pokrete. Beba polako počinje sve svoje emocije i namere da iskazuje izgovaranjem određenih glasova. Brbljanje menja visinu, boju i intenzitet u zavisnosti od bebinog raspoloženja.
Kada se reči “mama” i “tata” prvi put javljaju?
Svaka beba ima svoj kalendar govornih aktivnosti, ali se ove reči uglavnom javljaju između osmog i devetog meseca. To su reči koje bebe uče slučajnim ponavljanjem glasova koje čuju iz svoje okoline. Bitno je napomenuti da beba ne zna značenje reči “mama” i “tata”, već da njihovim ponavljanjem ispituje artikulaciju glasova koji se u tim rečima nalaze.
Često se dešava da bebe mnogo lakše savladaju artikulaciju zubnog suglasnika T, nego usnog suglasnika M, stoga su često očevi ti koji se ponosno hvale da je beba najpre njih oslovila. Kada bebe izgovaraju ove reči, one njih još uvek ne doživljavaju kao nosioce određenog značenja, niti te reči vezuju za određenu osobu, već kasnije uče da te reči imaju određeno značenje i da ih treba vezati za figuru oca, odnosno majke.
U prilog ovoj činjenici govori i sledeća – bebe širom sveta svoje roditelje nazivaju sličnim imenima, a to svedoči o tome da se ovi glasovi zapravo vezuju za neke zakonitosti koje su sastavni deo procesa koji se odvijaju u čoveku neposredno posle rođenja, i na to ne može uticati nikakvo okruženje.
Period kada će beba naučiti koje je zaista značenje ovih reči je relativan. Neka deca već u devetom ili desetom mesecu znaju ko je mama, a ko tata, dok neka deca (naročito dečaci) imenovanje svojih roditelja savladaju između petnaestog i dvadesetog meseca.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)