Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković u intervjuu za Objektiv kaže da se vrhunac inflacije očekuje početkom leta, te da će se nakon toga ona kontinuirano smanjivati u naredne dve godine.
Rast cena određenih proizvoda koji je zabrinuo građane, kako kaže guvernerka, privremen je, a na svakom domaćinstvu je da odluči kako će racionalizovati troškove u ovom periodu, o čemu je Objektiv već isao.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Činjenica je da poskupljenja na svim nivoima u većini slučajeva ne prati i povećanje mesečnih zarada. Može li da se preživi u toj situaciji, kako racionalizovati troškove?
– Najpre treba imati u vidu da zarade i dalje rastu brže od inflacije. Činjenica jeste da određene grupe proizvoda u okviru ukupne inflacije beleže viši rast od prosečne, i da su zarade u pojedinim oblastima privrede rasle sporije od proseka. Racionalizacija troškova je odluka svakog pojedinca i domaćinstva, i ako i ima potrebe za tim u ovom trenutku, verujemo da će to biti privremeno. Takođe, država pomaže koliko može i preuzima na sebe deo tereta rasta cena, posebno proizvoda koje najčešće kupujemo, poput osnovnih životnih namirnica.
Svetski program za hranu trenutno procenjuje da više od 300 miliona stanovnika pati od akutne gladi. Ekonomski stručnjaci poručuju da nam preti najveća kriza gladi od Drugog svetskog rata, milioni ljudi će umirati… Da li je strah opravdan ili su procene ipak preterane? Imaju li građani Srbije razloga da strahuju da će ostati gladni?
– Jedna od glavnih posledica konflikta u Ukrajini jeste i povećana neizvesnost oko globalnog snabdevanja hranom. Ne treba potcenjivati ozbiljnost situacije, ali treba imati u vidu da je Srbija u najvećoj meri prehrambeno nezavisna zemlja. I ovogodišnja poljoprivredna sezona se zasad odvija bez većih problema, i ako bude na nivou proseka iz poslednjih nekoliko godina, trebalo bi da obezbedi sasvim dovoljne količine hrane.
Najavljeno je poskupljenje struje i to je još jedan razlog za zabrinutost. Kako će taj udarac na kućni budžet podneti najsiromašniji građani?
– Da, cena struje je gotovo uvek aktuelna tema u javnosti, a u poslednje vreme licitira se sa povećanjem cena struje. Ti zahtevi se zasnivaju na cenama struje u okruženju i na međunarodnim berzama. U Srbiji postoje institucije koje stručno analiziraju opravdanost takvih zahteva i koje će, pored ostalog, vodeći računa i o standardu građana, predložiti najbolje rešenje o ovoj situaciji. Takođe, prema najavi Ministarstva rudarstva i energetike, u toku je izrada propisa koji će omogućiti većem broju domaćinstava da ostvari prava na umanjenje cene struje.
Šta biste preporučili građanima, u kojoj valuti je najbezbednije štedeti? Mnogi kažu da je to u ovom trenutku švajcarski franak.
– NBS, ni ja lično, ne dajemo savete u kojoj valuti, niti na koji rok štedeti. To je uvek individualna odluka svakog građanina. Ono što mi radimo jeste da građanima damo sve potrebne informacije na osnovu kojih tu odluku mogu da donesu. Naše analize pokazuju da je isplativije štedeti u dinarima nego u evrima. Tako je i poslednja redovna polugodišnja analiza isplativosti štednje, za period od decembra 2012. do decembra 2021. godine, potvrdila da je isplativije štedeti u domaćoj valuti, kako u dugom, tako i u kratkom roku.
Možete li da predvidite šta će se dalje dešavati sa kursom dinara?
– Tokom protekle decenije pokazali smo koliko je relativna stabilnost kursa važna za očuvanje cenovne i sveukupne finansijske i makroekonomske stabilnosti i da smo za njeno očuvanje spremni da reagujemo uvek kada je to potrebno. Proteklih gotovo deset godina smo u uslovima poboljšanja makroekonomskih rezultata naše zemlje kupovali devize i uvećali devizne rezerve do rekordno visokih nivoa. Zbog toga smo aktuelnu krizu dočekali spremni i uz mogućnost da bez odlaganja delujemo, umirimo tržište i u doba pojačane neizvesnosti dodatno ulijemo poverenje investitorima i građanima. Nastavićemo kontinuirano da pratimo sva dešavanja na domaćem i međunarodnom tržištu, i u slučaju potrebe reagujemo, bilo na strani kupovine ili prodaje deviza, kako bismo postignutu stabilnost kursa očuvali i u budućnosti.
Da li će građani Srbije ubuduće imati problema sa otplatom kredita?
– Bankarski sektor Srbije je i u ovo izazovno vreme kriza ostao visoko likvidan, dobro kapitalizovan i sa najnižim nivoom problematičnih kredita. Njihovo učešće je u martu iznosilo 3,44 odsto, što je znatno ispod nivoa zabeleženog u pretkriznom periodu. Ne vidimo značajnija kašnjenja u izmirivanju obaveza građana, a kada je reč o izgledima za naredni period, uzimajući u obzir udruženi efekat svih mera koje smo preduzeli, kao i postignutih rezultata, opravdano očekujemo da neće doći do problema u otplati kredita građana.
Piše: Marija R. Ilić
Ovaj intervju i ostale aktuelne priče pročitajte u današnjem štampanom izdanju Objektiva.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)