Cena hleba i dalje NAJJEFTINIJA u regionu: Prednost Srbije je što imamo DOVOLJNO pšenice

Vekna ovog hleba je napravljena od brašna tipa 500 i prodaje se u svim pekarama i trgovinama

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Masa Bandjur, Shutterstock

Cena popularnog hleba “sava” biće pod kontrolom države i u naredna tri meseca i koštaće za tri dinara više – 49 dinara.

Vekna ovog hleba je napravljena od brašna tipa 500 i prodaje se u svim pekarama i trgovinama. Kako su rekli u resornom ministarstvu, do ove minimalne korekcije cene doći će zbog toga što su se od novembra, kada je prvi put doneta uredba o kontrolisanim cenama, povećali ulazni imputi za proizvodnju hleba.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

I DALJE NAJPOVOLJNIJE U REGIONU

– Ovo povećanje je mali ustupak proizvođačima, čiji su se troškovi u međuvremenu povećali. I pored korekcije cene, potrošači u našoj zemlji i dalje će imati najjeftiniji hleb u regionu – ističe Uroš Kandić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine.

On je rekao da će država nastojati da pomogne pekarima kako ne bi trpeli gubitke.

– Obezbedićemo im dovoljne količine brašna po subvencionisanim cenama iz robnih rezervi, za tromesečnu proizvodnju hleba „sava”. Vlada donosi ovu meru kako bi zaštitila standard građana. Kandić je podsetio da je produženo i važenje Uredbe o ograničenim cenama osnovnih životnih namirnica, šećera, brašna, ulja, svinjskog buta, mleka, koji su izuzetno važni za snabdevanje potrošača.

IMAMO DOVOLJNO PŠENICE

Naša prednost u odnosu na mnoge druge zemlje jeste što imamo dovoljno pšenice. Vlada je čak dozvolila i njen izvoz. Hleb je, inače, u mnogim evropskim zemljama već drastično poskupeo i neke vrste koje su koštale od dva do tri evra sada se prodaju po pet i više. Vekna hleba u Hrvatskoj sada će koštati tri evra. U Crnoj Gori za hleb treba izdvojiti najmanje 85 centi. Naši pekari prihvataju ovu cenu, ali kažu da bi realna bila oko 60 dinara i da se trgovci drugačije ponašaju.

– Trgovci, pre svega u velikim lancima, smatraju da je marža od šest odsto mala, pa traže nekoliko puta veću, jer nas trgovina ucenjuje i traži maržu od šest do osam dinara po vekni. Trgovci u ovoj krizi ne žele da se odreknu ničega, već ucenjuju i zavisno od toga određuju maržu na navodnu „izloženost hleba na policama” – kaže Zoran Pralica, predsednik Unije pekara.

Mast se ponovo vratila na mnoge trpeze. Naime, potražnja za ovom namirnicom nikad veća nije bila, pa uzgajivači svinja već sad zadovoljno trljaju ruke. Jedan kilogram masti može da zameni čak četiri litra suncokretovog ulja. Imajući u vidu trenutne cene – kilogram masti košta 200 dinara kad se kupuje direktno od proizvođača, odnosno 250 u radnjama, a litar zejtina je oko 200 dinara – jasno je da je ušteda višestruka. Osim što je povoljnija, dokazano je i da je svinjska mast zdravija.

– Kvalitet masti zavisi od toga kako se svinja hranila dok se tovila. Mora da ima minimum 200 kilograma, a mast treba da se topi pet-šest sati kako bi kasnije mogla da stoji nekoliko godina. Obično se čuva u frižideru ili u podrumu, odnosno hladnijim mestima u kući – kaže Miladin Raković iz Begaljice.

Piše: Slavica Moravčević 

OVU I DRUGE AKTUELNE PRIČE PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 11. MAJ 

Foto: Objektiv.rs

BONUS VIDEO: 



Izvor: Objektiv.rs

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar