Gledajući i slušajući ljude sa naše političke scene, reklo bi se da ništa drugo ne umeju sem da pričaju.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Kratko istraživanje Objektiva povodom Praznika rada ipak nas je dovelo do zanimljivih informacija o tome kako pojedini domaći političari stoje sa zanatima, koliko su umešni u pravljenju određenih predmeta ili su tokom života uspeli da savladaju neke veštine koje bi im danas-sutra bile od finansijske koristi kad se budu našli u političkoj penziji.
U PECANjU MI NEMA PREMCA
Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada, otkrio je da mu u pecanju nema premca.
– Znam da pecam, a voleo bih da naučim da kuvam. To ću naučiti u političkoj penziji. Inače, najbolje pecam među političarima!
IZRAĐUJEM LICIDERSKA SRCA
Nataša Jovanović, članica SNS, otkrila je svoj zanat za Objektiv.
– Stare zanate u Srbiji proučavam desetak godina kroz saradnju sa turističkim organizacijama mnogih opština i gradova. Ono što sam naučila je pravljenje liciderskih srca, pošto je liciderski zanat jedan od najstarijih. Ono što bih volela da naučim je grnčarski zanat s obzirom na to da sam obišla radionice u prestonici grnčarije Zlakusi i mislim da bih mogla to da naučim, a pošto volim zlakusku grnčariju, volela bih i da u njoj spremam naša tradicionalna jela, to bi bio motiv više.
ŠIJEM, ŠTRIKAM, VEZEM…
Vjerica Radeta iz SPS rekla je da je uvek volela da veze, štrika i šije.
– Prvi maj nikada nisam proslavljala, ali sam te slobodne dane koristila za stvari za koje nisam baš imala vremena. Volela sam da vezem, da štrikam, a posebno da šijem. Šivenje me najduže držalo jer je davalo najbrže rezultate. Nažalost, dugo ništa od toga nisam radila, ali se nadam da nisam zaboravila. Nikada nisam bila zainteresovana za polaganje vozačkog ispita, ali mi je ponekad žao što to nisam uradila. Najčešće kad bezuspešno pokušavam da dobijem taksi.
MENjAM SVEĆICE, PRAVIM STOLICE
Aleksandar Čotrić iz SPO otkrio je da je od svog strica, koji je bio auto-mehaničar, preuzeo talenat.
– Pošto sam odrastao na selu kraj Loznice, odmalena sam naučio da sadim povrće. Umem da sadim krompir, krastavce, boraniju, pasulj… Iako su moji roditelji bili prosvetni radnici, imali su baštu i ja sam im u tome pomagao, doduše, nerado, jer me u to vreme više zanimao fudbal. Kako mi je jedan stric bio auto-mehaničar, a drugi stolar, sada bez problema umem da zamenim ulje i svećice na automobilu, dok sam od drugog strica naučio da napravim drveni ram ili stolicu.
STRUČNjAK ZA DRAGULJE
Slavica Đukić Dejanović iz SPS otkrila je da je završila kurs o dragom i poludragom kamenju.
– Umem da vezem goblene, slikam, kuvam, još uvek pišem dnevnik kao u mladosti. Osim što svojim pacijentima pružam adekvatnu terapiju, umem da im dam injekciju. Inače sam u jednoj stranoj zemlji završila kurs o dragom i poludragom kamenju, ne samo šta koji kamen znači već i kako ulazi u proizvodnju i šta se sve od njega može napraviti. Sviram violinu, jer sam završila muzičku školu. Jedino gde sam ostala bez nekog naročitog smisla, a za čime iskreno žalim, jeste fizička spretnost i sport. Pokušala sam da treniram gimnastiku, ali nije bilo nekog naročitog uspeha.
SVIRAM GITARU, DIVIM SE REZBARENjU
Đorđe Milićević iz SPS izrazio je svoje divljenje prema rezbarenju.
– Uvek sam se divio ljudima koji znaju više zanata, jer je to ogromno bogatstvo. Koliko god da je čovek obrazovan i uspešan, potrebno je da ima raznovrsna umeća i interesovanja, jer nikada ne znamo šta život može da donese. Pored politike, u kojoj sam više od pola svog života, nešto što mi je uvek pričinjavalo zadovoljstvo, a što bi se moglo nazvati hobijem je muzika. Muzika mi je omogućavala kao klincu, još od osnovne škole, svirajući gitaru, da zaradim svoj prvi dinar i uvek imam za džeparac. Sada to radim u slobodno vreme, isključivo za svoju dušu i društvo. Ali, svaki zanat je zlata vredan i nešto čemu sam se uvek divio je rezbarenje, taj osećaj kada iz parčeta drveta nastane nešto fascinantno. Nažalost, nikada nisam imao dovoljno vremena da to naučim, što ne znači da možda jednog dana neću.
FASCINIRAN SARAČKIM UMEĆEM
Žika Gojkovič iz POKS rekao je da uvek bio fasciniran saračkim umećem.
– Nisam izučio nikakav zanat, ali se divim ljudima koji svojim rukama umeju da stvore neku vrednost, pa još i da od toga žive. Zato sam uvek bio fasciniran saračkim umećem izrade sedala za konje. U mom Somboru porodica Đuran izrađuje prava remek-dela, poznata širom sveta, pa čak i na našem, ali i na engleskom dvoru. Ovaj zanat mi se dodatno sviđa i zbog dečje ljubavi prema Indijancima.
Piše: EKIPA OBJEKTIVA
OVU I OSTALE AKTUELNE TEME MOŽETE PROČITATI U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 3. MAJ
BONUS VIDEO:
Komentari (0)