Dok se generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pripremao da se sastane sa predsednikom Rusije u Moskvi kako bi se zalagao za prekid vatre u Ukrajini, u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija izglasana je rezolucija koja će svaku upotrebu veta neke zemlje članice Saveta bezbednosti staviti na kontrolu celog tela ove organizacije. Nacrt rezolucije, neformalno nazvan “inicijativa za veto”, izradio je Lihtenštajn sa desetinama kosponzora, uključujući SAD i Veliku Britanju.
Usvajanjem ove rezolucije otvorena su vrata za istorijski presedan da, kada jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti sa pravom veta – Kina, Francuska, Rusija, SAD ili UK – iskoriste svoju moć da blokiraju rezoluciju u najjačem telu UN, pre toga mora da se održi poseban sastanak Generalne skupštine, na kojem će sve članice UN moći da iznesu svoje stavove o vetu.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Godinama je Rusija koristila svoje pravo veta da zaustavi rezolucije Saveta bezbednosti – koje su, za razliku od rezolucija Generalne skupštine, primenjive prema međunarodnom pravu – protiv svoje vojne taktike u Ukrajini i, pre toga, u Siriji, povodom pitanja vezana za Kosovo i Metohiju i drugim sličnim situacijama.
– Posebno smo zabrinuti zbog sramnog obrasca zloupotrebe privilegija veta u poslednje dve decenije – rekao je SAD ambasador pri UN Linda Tomas-Grinfild, podržavajući ovu inicijativu.
Kristijan Venavezer, ambasador Lihtenštajna u UN, rekao je u pismu Skupštini, koju čine 193 zemlje, da je rezolucija “značajan korak ka osnaživanju Generalne skupštine i jačanju multilateralizma”. I Ričard Govan, direktor istraživačkog centra Međunarodne krizne grupe UN isto ističe da je mera “dobra ideja da se signalizira da postoje stvarni troškovi reputacije u vezi sa korišćenjem veta”.
– Ako inicijativa za veto uspe, pretpostavljam da će SAD ili njeni saveznici podneti rezoluciju kojom se zahteva olakšica za Mariupolj na koju će Rusija staviti veto. To će onda pokrenuti novi mehanizam Generalne skupštine i postaviti Rusiju na mesto – predvideo je Govan pre glasanja u utorak, misleći na opkoljeni grad na jugu Ukrajine.
Ovoj rezoluciji prethodili su veliki pritisci američkih senatora na Bajdenovu administraciju da se iz SB UN u potpunosti izbaci stalna članica Rusija, ali bi takav potez GS UN bio ravan rušenju čitavog sistema Ujedinjenih nacija i sistema međunarodnih odnosa koji je uspostavljen na tekovinama Drugog svetskog rata.
Da podsetimo, američki senator Kevin Kramer, član Senatskog komiteta za oružane snage, pridružio se senatorki Marši Blekburn i zastupnici Klaudiji Teni u predstavljanju zajedničke rezolucije kojom se pozvali administraciju američkog predsednika Džo Bajdena da ukloni Rusiju iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Tako formulisana rezolucija, odnosno ukidanje statusa Rusije kao stalne članice Saveta bezbednosti eliminisala bi u potpunosti moć veta Moskve na rezolucije Saveta bezbednosti. Američki senatori su bili mišljenja da “omogućavanje Rusiji da zadrži svoj stalni položaj uprkos njenoj zloupotrebi međunarodnog prava ugrožava sam kredibilitet Saveta bezbednosti i podriva osnovne vrednosti mira i bezbednosti na kojima su izgrađene UN”.
Senatori su tada istakli i da postoje i indicije da je moguće da sedište SSSR-a nikada nije pravilno preneto na Rusku Federaciju, jer nije postojao formalni proces kao što je izmena Povelje UN nakon pada Sovjetskog Saveza. Moskvi je dodeljeno mesto u Savetu bezbednosti na osnovu pravne kancelarije UN, a Generalna skupština nikada nije preduzela nikakve radnje da to zvanično odobri.
S obzirom na to da bi bilo apsurdno da zemlju koja je bila osnivač jedne takve međunarodne organizacije bude i isključena iz nje (i to zemlja koja je po svojoj veličini i snazi među prvih pet zemalja sveta, pritom i međunarodno-pravni naslednik SSSR-a, koji je i osnivača UN) očekivano je da je pribegnuto drugoj metodi, odnosno preispitivanju veta. To bi, praktično, dovelo do kraja istorije kakvu poznajemo jer bi se time srušio celokupan sistem međunarodnih odnosa i međunarodnih ugovora, odnosno, otvorila bi se “pandorina kutija”, jer bi u tom slučaju sve bilo moguće da se dogodi u svetu, a ono što je važilo do pre neki dan do trenutka specijalne operacije Rusije u području Donbasa, praktično se srušilo.
Time se stvaraju mogućnosti da, praktično, velike sile u polarizovanom svetu, dobijanjem proste većine mogu da urade bilo šta što žele. Što je ujedno, najverovatnije i glavni razlog što se odstalo od rezolulcije koja bi isključili Rusiju iz SB, umešto čega se otvara mogućnost preispitivanja njenog glasa u SB UN.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)