Kakva ekipa, kakav tim! Ona je svojim srebrnim odličjem 2012. u Londonu osvojila i 100. medalju za Srbiju u istoriji Olimpijskih igara i nosila zastavu naše zemlje na OI 2016. u Rio de Žaneiru, a on je prošao praktično sve selekcije „orlova” i slavu sticao u Partizanu, ali i Hemofarmu i Megi, kao i u Italiji, Španiji, Poljskoj, Rusiji, Republici Srpskoj, Francuskoj…
Da, teško da ćete naći bolje ambasadore Srbije od sportskog supružničkog para koji čine strelkinja Ivana Anđušić Maksimović (31) i košarkaš Monaka Danilo Anđušić (31), koji su prošlog avgusta dobili još jedno pojačanje ‒ sina Uroša, „obezbedivši” tako brata skoro tri godine starijem prvencu Filipu. I sad, da je ovo samo sportska priča, ne bismo mogli da stanemo sa nabrajanjem titula, medalja i uspeha, ali nije ‒ ovo je priča i o porodici, praznicima i činjenici da Anđušić-Maksimovići prvi put Vaskrs dočekuju kao „velika četvorka”.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
‒ Retki su momenti kada smo zajedno za praznike, zato su nam oni veoma dragoceni i na njima smo najzahvalniji. Vaskrs ove godine ima još veću draž jer slavimo i Danilov rođendan. Volimo da poštujemo tradiciju, u petak smo farbali jaja i dekorisali kuću, dok je nedelja rezervisana za takmičenje u kucanju jajima, porodični ručak i uživanje u deci i igri. Što se tiče šampiona u kucanju jajima, uvek bude mrtva trka između Danila i Filipa, mada mislim da je ova godina moja i da neće moći da me pobede ‒ kroz osmeh kaže Ivana.
Praznik i za strance
Život sportskih porodica nije lak, naročito kada za praznike nisu u otadžbini sa najmilijima. Ivana i Danilo su se dobro organizovali, pa imaju plan za proslave i kad slave u Srbiji, ali i kad su u inostranstvu.
‒ Kada smo u Beogradu za praznike, uvek okupimo porodicu, najbliže prijatelje i kumove. To je ono što nam najviše nedostaje kada smo u inostranstvu, zato svaki slobodan trenutak u Beogradu, posebno praznike, iskoristimo za porodična okupljanja. Ipak, kada su praznici a mi u inostranstvu, volimo da proslavimo sa našim ljudima koje ovde upoznajemo, ali i sa onima s kojima se najviše družimo. Tada spremamo naša omiljena srpska tradicionalna jela, koja uvek oduševe strance.
Onda je sasvim logično da pitamo ko je zadužen za porodičnu trpezu i pronosi slavu srpske kuhinje diljem planete?
‒ Kako sam uz Danila i ja zavolela da kuvam, vaskršnju trpezu volimo da spremimo zajedno. Kako nas je sada više, podelili smo se da se on igra sa decom i zanima ih, dok ja skuvam naša omiljena jela. Deo trpeze ovoga puta biće razne salate poput ruske i pileće, meso sa krompirom kao omiljeno Filipovo jelo, grilovano povrće i slavljenička torta.
Ostvarili se najveći snovi
Kada ste već pomenuli Filipa, a sad je tu neizostavno i Uroš, koliko oni oplemenjuju vaše živote i koliko praznici uopšte dobijaju na težini samim tim što su u porodičnoj priči sad i njih dvojica?
‒ Sve je lepše od kada su oni tu. Trudimo se da svaki praznik bude što magičniji, poseban i zanimljiv deci. Sve bude podređeno njima, što u kuću unosi najslađi smeh i trenutke kada pored njih i mi podetinjimo. Filip i Uroš nas podsećaju iz dana u dan da budemo sve bolji, da uživamo u svakom danu i ne zaboravimo da se radujemo malim stvarima. Uz njih smo sazreli, postali odgovorniji, možda se previše brinemo i ponekad umorimo od izazova koje roditeljstvo nosi, ali česte suze radosnice samo potvrde da imamo najlepšu ulogu na svetu i da su nam se najveći snovi ostvarili.
Neki od snova u sportskoj porodici svakako su vezani i za sport, iako je jasno da su „omladinci” na prvom mestu ‒ kako stoje drugoplasirana košarka i, samo zasad, trećeplasirano streljaštvo?
‒ Trenutno uživamo u istorijskom uspehu koji Monako pravi i navijamo za tatu i njegov tim u plej-ofu Evrolige. Bilo bi divno gledati ih u finalu u Beogradu, na domaćem terenu. Streljaštvo je i dalje velika ljubav koja strpljivo čeka prvi slobodan trenutak da nastavimo gde smo stali. Nadam se da će uskoro biti prilike za to, jer jako nedostaje ‒ sa malo sete, ali i sa neskrivenim zadovoljstvom u glasu zaključuje Ivana Anđušić Maksimović.
Piše: Vojin Jovanović
Bonus video:
Komentari (0)