Da li vam se čini kako vam je svaki dan isti? Odete na posao na kom se umorite, vratite se kući gde obavljate druge obaveze, zatim legnete u krevet da se naspavate, kako biste ujutru opet ustali za posao.
Verovatno s vremena na vreme postanete svesni te kolotečine u koju ste zapali. Tada osetite nezadovoljstvo, razmišljate o propuštenim prilikama i o tome šta biste sad najviše voleli, a to je neverovatno daleko od vas.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Na kraju, utešite sebe mišlju da je život jednostavno takav i da čovek ne može da ima sve što poželi. Pristajete na “poznatu nesreću” jer smatrate da je ona neminovna, pa nastavljate da “uživate” u svojoj svakodnevici.
Iako većina ljudi udoban način života smatra poželjnim, istina je da on može negativno da utiče na samog čoveka. Time što se ljudi okružuju samo udobnim, poznatim i predvidivim stvarima, oni se zapravo unazađuju i sprečavaju sebe da napreduju i ostvare ono što zaista mogu, ako iskoriste svoje pune kapacitete.
Ta pasivnost, nemogućnost da se čovek otrgne od udobnosti i mirne svakodnevice, veoma često je uzrokovana samo strahom i nesigurnošću.
Zona komfora je niz navika, ustaljenih ponašanja, uobičajenih obrazaca interakcije sa istim ili sličnim grupama ljudi. Čovek u zoni komfora, iz straha od neizvesnog ishoda, odbija da radi stvari koje do tada nije radio, a želeo je.
Umesto da potraži novi posao, čovek radije obavlja onaj posao u kome ne uživa, jer se plaši neuspeha i rizika koji promena posla nosi sa sobom. Isto tako, uživajući u zoni komfora, čovek provodi vreme sa poznatim ljudima koji mu ne prijaju, ostaje u odnosu u kom nije srećan i živi život koji zapravo nikada nije želeo.
Skakanje sa bandžija, putovanje u Afriku, iskreno iskazivanje svega što mu je na srcu – čovek u zoni komfora gleda samo na televiziji, dok potajno želi da se to desi i njemu, ali ubeđuje sebe da to i jesu samo stvari koje se vide na ekranu.
Tu čežnju u sekundi suzbiju pomisli o brojnim lošim ishodima do kojih iskorak u pravcu ostvarenja želje može da dovede. Oni su ćesto realni, ali daleko od toga da su sigurni.
Svaki put kada se kratko izađe iz te zone, čovek oseća strah, nesigurnost i nelagodu, što je sasvim normalna pojava. Ipak, ispod toga, čovek oseća pritajeno zadovoljstvo i čežnju da to uradi ponovo.
Izlazak iz zone komfora ne mora da bude rizičan i opasan, naročito ako ne predstavlja preveliki iskorak, radikalnu promenu načina života ili povređivanje bliskih ljudi.
Najbolje rešenje je da čovek krene u promenu korak po korak. Sve manje vremena provodite sa ljudima koji vam ne prijaju, pre nego što date otkaz, potražite novi posao, pre nego što raskinete vezu u kojoj ne uživate, pokušajte da razgovarate sa partnerom i da rešite probleme.
Imajte u vidu da je život samo jedan i samo vaš. Sve što poželite, apsolutno možete da ostvarite ako do toga dolazite na pravi način.
Shvatite da je sve što ste do sada radili, način na koji provodite vreme i život jednom rečju, samo navika, a ne neko čarobno mesto. Promene posmatrajte kao izazov, a ne kao potpuni zaokret u životu.
U pomeranju sopstvenih granica i promeni načina života, treba da budete uporni, jer ćete samo tako proširiti svoje vidike. Samo tada će vam se ukazati nove, ranije možda i neviđene mogućnosti, čime vi ponovo počinjete da se razvijate.
BONUS VIDEO:
Izvor: Objektiv.rs, Novosti Magazin
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)