Nedavno smenjeni načelnik 5. uprave ruske obaveštajne službe FSB, general-pukovnik Sergej Beseda prebačen je u najekskluzivniji moskovski zatvor Lefortovo.
Beseda je u martu stavljen u kućni pritvor.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Pričalo se da se Beseda posvađao sa Putinom – to je bila njegova Peta služba FSB-a koja je u velikoj meri bila zadužena za obezbeđivanje obaveštajnih podataka o političkoj situaciji u Ukrajini i, što je još važnije, za negovanje političke podrške Kremlju u Ukrajini.
– FSB je pokušao da umanji značaj hapšenja Besede, predstavljajući ga kao puko ispitivanje moćnog generala. Ali sada smo iz svojih izvora saznali da ovo „puko ispitivanje“ nije spasilo Besedu iz ćelije u zatvoru Lefortovo – tvrde nezavisne ruske novine Moscow times.
Ovo je dobar pokazatelj kako se odnos Putina i njegovih voljenih tajnih službi promenio do drugog meseca rata. Peta služba je jedino odeljenje na Lubjanki koje je stvorio Putin dok je bio direktor FSB. Putin je 1998. godine osnovao malu direkciju za nadgledanje regionalnih odeljenja zaduženih za regrutovanje stranih državljana i dao Direkciji veliki mandat za špijuniranje u bivšem Sovjetskom Savezu. Za dvadeset godina, postao je moćna Peta služba, Putinovo odabrano oružje da zadrži bivše sovjetske zemlje u ruskoj orbiti. A vodio ga je jedan od Putinovih najpoverljivijih generala na Lubjanki, Sergej Beseda.
Beseda je karijeru započeo u Odeljenju za kontraobaveštajne operacije, creme de la creme FSB-a. Tamo je unapređen na mesto zamenika Valentina Klimenka, šefa odeljenja zaduženog za suzbijanje operacija CIA u Moskvi. Ironično, Klimenko je takođe bio jedan od glavnih kontakata za vezu moskovske stanice CIA tokom 1990-ih i ranih 2000-ih. 2003. malena direkcija koju je stvorio Putin postala je puno odeljenje i tada sam počeo da istražujem njene postupke. Novo odeljenje je nastavilo sa radom u bivšem Sovjetskom Savezu, ali je takođe dobilo novi osetljiv zadatak – da preuzme ulogu Klimenkove jedinice kao kontakt veze sa CIA. Beseda, kao bivši zamenik Klimenka, načelnik odeljenja zaduženog za suzbijanje operacija CIA u Moskvi. Ironično, Klimenko je takođe bio jedan od glavnih kontakata za vezu moskovske stanice CIA tokom 1990-ih i ranih 2000-ih.
Rad odeljenja, kasnije pretvorenog u Petu službu FSB-a, zapravo nije bio ništa drugo do niz diplomatskih katastrofa. Besedini oficiri su svuda hvatani na ruci, od Abhazije preko Moldavije do Ukrajine, gde je i sam Beseda bio prisutan tokom revolucije na Majdanu. Ali Putin je zadržao Besedu – sve do ovog rata. Postoji nekoliko objašnjenja zašto je Putin sada odlučio da Besedu baci pod autobus. Neki kažu da je to zbog loše inteligencije pre rata. Ali unutar FSB-a većina izvora izgleda misli da je to bio njegov neuspeh da stvori i finansira prokremljovsku opoziciju kijevskom režimu. U svakom slučaju, to se, prema izvorima, koristi u zvaničnoj istrazi.
Ali te teorije ne mogu da objasne zašto je Putin odlučio da Besedu pošalje u Lefortovo. Putin je imao mnogo drugih opcija. Mogao je da otpusti Besedu, kao što je to uradio sa Romanom Gavrilovom, zamenikom komandanta Nacionalne garde.
Putin je mogao i da ga prebaci u drugu agenciju, kao što je to učinio sa moćnim generalom Olegom Siromolotovom pre nekoliko godina, kada ga je postavio za zamenika ministra spoljnih poslova. Umesto toga, Putin je Besedu stavio pod lažnim imenom u zatvor Lefortovo – jedini zatvor u zemlji pod kontrolom FSB-a, mesto sa jezivom reputacijom iz 1930-ih i 1940-ih.
U zatvoru još uvek postoji podzemna streljana sa rupama od metaka napravljenim tokom Staljinovih čistki kada je ova ćelija korišćena za masovna pogubljenja. Najverovatnije objašnjenje je da je Besedina Peta služba i dalje bila zadužena za održavanje zvaničnih kontakata sa CIA.
Mnogi ljudi u Moskvi i Kremlju se pitaju zašto su američke obaveštajne službe pre rata bile tako tačne. Ovo je možda dodatno doprinelo već postojećoj klimi paranoje. A kada Putin postane paranoičan, počinje da traži izdajnike na mestima i institucijama za koje se zna da imaju zvanične kontakte sa američkim obaveštajcima. To je bio slučaj 2016. godine, kada je Putin postao paranoičan u vezi sa onim što su američke obaveštajne službe znale o mešanju njegovih agencija u američke izbore. Tada je pročišćen Centar za informacionu bezbednost FSB-a, a zamenik šefa centra Sergej Mihajlov, koji je zvanično bio zadužen za razmenu informacija sa Amerikancima o sajber pitanjima, je odmah poslat u Lefortovo pod optužbom za izdaju – tvrde nezavisne ruske novine.
BONUS VIDEO:
Izvor: Moscow times
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)