Prema klasičnoj fizici, komunikacija na velike daljine bez upotrebe pomoćnih sredstava i razgovor bez upotrebe reči nisu mogući, ali se nauka i dalje bavi proučavanjem pojave, poznate pod nazivom telepatija.
Nauka je apsolutno striktna u tvrdnji da nijedan mozak ne sadrži bilo kakav predajnik ili prijemnik signala iz daljine.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Sa druge strane, još uvek postoje ljudi koji tvre da su doživeli telepatsko iskustvo.
Kako bi se utvrdilo da li telepatija zaista postoji, vršeni su različiti eksperimenti. Jedan od najpoznatijih, sproveo je Karl Zener, koji nije došao do zqadovoljavajućeg zaključka. Njega su u eksperimentima, i naknadnom razočaranju, sledili i drugi naučnici.
Eksperiment koji je dao određene intrigantne rezultate, sproveli su Montak Ulman i Stenli Kripner sa Medicinskog istraživačkoc centra u Bruklinu. Njihovi rezultati, ponovo su probudili nade pobornika teorije o postojanju telepatije.
Eksperiment koji su sproveli, proučavao je telepatiju u toku spavanja. U više slučajeva se dogodilo da zamisao pošiljaoca pogodi ili ponovi primalac u eksperimentu, što je bilo zaista zapanjujuće.
Međutim, eksperiment nije nastavljen.
Dalja istraživanja, sprovođena su u periodu od 1977. do 2004. Čak 37 odsto ispitanika, pokazalo je određene telepatske sposobnosti, što se pobornicima teorije o postojanju telepatije čini kao zaista veliki procenat.
Značajan pomak u istraživanju ove pojave, napravio je Rupert Šelderk, fiziolog i biohemičar, koji je sproveo 541 eksperiment na 63 volontera, a telepatija je primećena u 41 odsto slučajeva.
Skepsa među naučnicima, naravno, još uvek postoji. Jednostavno, konvencionalna nauka kaže da je razmišljanje biohemijski proces, koji ne postoji ako ne postoji ni stvarna stimulacija, odnosno radnja.
Međutim, sa stanovišta kvantne fizike, telepatija je sasvim moguća.
Fizičar, matematičar i stručnjak za teoriju relativiteta Rodžer Penrouz, ubeđen je u postojanje kvantne fizike uma. Zajedno sa anesteziologom Stjuartom Hamerofom, izneo je hipotezu o postojanju određene vrste telepatije, ali se apsolutno zalaže za dalja istraživanja.
Mnoge studije su pokazale da možemo da čitamo misli drugih ljudi jer imamo neurone koji deluju kao automatska ogledala. U stvari, automatski možemo shvatiti namere i emocije drugih. Profesor psihologije Gregor Domes i njegove kolege su 2007. pronašli dokaze da se sposobnost tumačenja suptilnih znakova može poboljšati oksitocinom, hormonom koji je zaslužan za osećaj poverenja, između ostalog.
Još jedna studija iz 2014. godine, koju su sproveli psihijatar Čarls Grau i njegove kolege, otkrila je da je komunikacija između dva mozga moguća i preko interneta. U jednom eksperimentu koji su sproveli, dokazali su da osoba koja misli na reči “hola” ili “ćao” u Indiji može tu poruku telepatski da uputi osobi u Španiji, bez izgovaranja naglas, kucanja ili viđenja.
Svakako, na zvaničnoj nauci je da odluči da li će ostaviti otvorenu mogućnost za dalja istraživanja, jer se mnogima čini da su rezultati više nego slučajni.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)