Netfliks je 2019. godine objavio dokumentarac ‘Conversations with a Killer: Ted Bundy Tapes‘ o jednom od najozloglašenijih serijskih ubica svih vremena Tedu Bandiju. Kako je tada navedeno na ovoj platformi, film se smatra toliko strašnim, da su morali da upozore svoje gledaoce da ovaj dokumentarac ne gledaju sami, a danas se smatra jednim od najjezivijih filmova po istinitoj priči ikada snimljenim.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Reč je o filmu koji se temelji na seriji intervjua s Tedom kojeg je njegov lični advokat Džon Henri Braun nazvao ‘samom definicijom bezdušnog zla’.
Ted je generalno, pišu njegovi biografi, bio povučeno dete koje nije razumelo društvene odnose i ljudsku potrebu za prijateljstvom. Nakon završene srednje škole, 1965. je upisao fakultet i politički se angažovao. Nakon što ga je jedna devojka napustila zbog ‘neambicioznosti’ jer je napustio fakultet, Ted je nastavio da naporno radi, da bi nekoliko godina kasnije opet upisao fakultet – ovog puta se odlučio za psihologiju. Bio je vrlo posvećen studiranju i ubrzo je postao vrlo omiljen i cenjen čak i među svojim profesorima.
U isto vreme je počeo raditi na liniji za pomoć onima koji su odlučili da počine samoubistvo, a njegovi saradnici iz tog vremena Teda su se prisećali kao ‘nežnog čoveka punog saosećanja’. Nakon uspešno završenih studija psihologije, Bandi je upisao pravni fakultet.
Ipak, do aprila 1974. u potpunosti je prestao da dolazi na predavanja. U isto vreme, širom Pacifičkog severozapada počele su da nestaju ženske osobe.
Nakon nekoliko nestalih devojaka paniku su napokon digli mediji, pa je i policija odlučila da se dodatno angažuje i posveti ovom slučaju. Uskoro su imali detaljnu ilustraciju i opis osumnjičenog, kao i njegove prepoznatljive Volkswagen Bube.
Ted Bandi svoje prve žrtve ubio je 1974., kada je imao 27 godina. Dotad je, objasnio je kasnije, savladao sve veštine koje su mu bile potrebne da ubije i sakrije dokaze. Svaki mesec nestala je u proseku jedna njegova koleginica. Njih je prvo dugo i detaljno proučavao i uhodio, a onda bi stekao njihovo poverenje. Devojke je otimao i ubijao po “šablonu” – sve bi ih onesvestio udarcem u glavu nakon čega bi ih silovao.
Na taj način ubio je prvih šest devojaka, a sve su bile u ranim dvadesetim godinama ili mlađe, a Bandi je radio u državnoj agenciji koja se bavila pronalaskom nestalih žena.
Policajcu koji ga je uhapsio 12. februara 1978. snuždeno je rekao da mu je žao što ga ovaj nije ubio. Nakon toga dana Bandi više nikada nije bio na slobodi. Suđenja za njegove brojne zločine trajala su sve do 1980. godine. Tada je po treći put osuđen na smrt, a na električnoj stolici ubijen je 1989.
Kroz tih devet godina izazivao je veliku pažnju javnosti i dao brojne intervjue, kako novinarima, tako i psiholozima i njegovim biografima. Javnost je fascinirao šarmantni, zgodni i obrazovani muškarac čiji je iQ iznosio čak 136.
Na kraju je dokazano da je ubio između 30 i 36 žena, ali mnogi istražitelji smatraju da je taj broj bio i mnogo veći – najmračnija pretpostavka seže sve do brojke od 70 žrtava.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)