Ludilo zapadne propagandne mašinerije oko navodnog genocida u Srebrenici otišlo je toliko daleko da se Bošnjaci više ne predstavljaju samo kao jedine žrtve, već su promenili i boju kože!
Naime, u stripu o Lari Kroft, poznatoj ratnici iz nekada veoma popularne video igrice „Tomb Raider”, prikazana je junakinja Nadija Katlego, kojoj je u Srebrenici pobijena čitava porodica.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Najsumanutije u ovoj opskurnoj podvali od stripa jeste činjenica da je Nadija likom crnkinja, tršave kose pokrivene zelenom maramom, a koja je, prema zamišljenoj životnoj priči, tokom rata 1995. jedva spasla živu glavu kao osmogodišnja devojčica. Međutim, ona se na neki volšeban način do detalja seća masakra u svom rodnom gradu.
– Da li znate za Srebrenicu? Miran gradić u dolini Drine? Tu sam rođena… – govori tamnoputa junakinja u prvoj sceni iz epizode „Inferno” u serijalu stripa „Tomb Raider”.
U toj početnoj sceni Nadija je nacrtana kako stoji ispred prizora svog sećanja na zavičaj. Ona razmišlja o tome kako su „zli Srbi” počinili pokolj, dok joj je pred očima jasna slika desetina ljudskih tela koji leže jedni preko drugih i velikih oblaka gustog crnog dima koji se nadvijaju nad Srebrenicom.
– Pre smrti u zatvoru, Milošević (ovde nazvan „Milošović”, op. a.) bi rekao da je Srebrenica u Srbiji. Čista nacija. Mesto gde bosanski muslimani nisu dobrodošli – lamentira Nadija nad sudbinom svog naroda, pa nastavlja:
– Kad mi je bilo osam godina, on je ubio 8.373 nas, uključujući i mog oca, majku i dva brata. Moj otac je bio pekar, majka spisateljica, a braća su bila na fakultetu. Milošović nije mario za male devojčice.
SAKRILA SE I PREŽIVELA
Na tzv. fandom internet stranici posvećenoj svim karakterima „Tomb Raider” serijala stoji da je Nadija Katlego 1995. preživela napad poznat kao masakr u Srebrenici.
– Nadijina cela porodica je ubijena. Ona se borila sa nekoliko vojnika, ali pošto je imala samo osam godina, nije mogla da se brine o sebi, pa se samo sakrila i preživela masakr – piše u opisu ovog fiktivnog lika. Uz ovo se dalje navodi da je ona po nacionalnosti Bošnjakinja rođena 1987, a preminula 2017. Profesije kojima se za svojih trideset godina života bavila jesu komandir, istoričar i arheolog.
Zanimljivo je da nijedan član njene porodice (otac, majka i braća) nema naznačeno nikakvo ime, pa stoga možemo samo da pretpostavimo koliko bi kreatori ove epizode iz života sirote devojčice iz BiH bili kreativni u davanju ličnih imena tamnoputim Bošnjacima.
IZ REALNOSTI U MITOLOGIJU
Reditelj i publicista Dragoslav Bokan kaže za Objektiv da ova očigledna zloupotreba nastaje u samoj suštini pristupa ovom problemu, gde, kako ističe, postoji duboka podela na Srbe zlikovce i Bošnjake kao ekskluzivne žrtve čije sudbine sažaljevaju svi bez pogovora.
– Problem sa Srebrenicom je što je ona odavno izašla iz realnosti, pa čak i istorije, i prešla u sferu mitologije. Samim tim, više nije ni bitno šta se tamo zaista desilo, pa tako ovde imamo Afroamerikanku rodom iz Srebrenice, a sutra se može desiti i nešto luđe od toga. Suština je u tome da je Srebrenica postala deo nekog novog sveta, u kom su Srbi u pozadini uvek predstavljeni kao monstrumi i ubice. Postojanje stratišta u kojima su se događale mnogo gore stvari nego u Srebrenici, ali koje niko ne pominje, prava je slika ove hiperrealnosti u stripu, iz koga nisu isparili samo prostor i vreme, već i istina – tumači Bokan.
ZA SVAKU OSUDU
Imajući u vidu činjenicu da je tokom ratova za jugoslovensko nasleđe istovremeno vođen i veoma otvoren medijski rat, nimalo ne čudi da se takav narativ prelio i u oblast popularne kulture, kaže direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić.
– Ono što svakako daje i više nego dovoljno razloga za zabrinutost jeste činjenica da je „željena” predstava srebreničkog zločina u ovom konkretnom slučaju realizovana krajnje trapavo, ali zato neskriveno zlonamerno i ciljano. O tome svedoči saznanje da je izmaštani potomak nepoznatih srebreničkih žrtava niko drugi do jedna Afroamerikanka. To nam svima govori da opasnost od novih sukoba na ovim prostorima nikako nije minula i da i dalje postoje određeni centri moći koji rade na novoj mobilizaciji, ovoga puta pripadnika mlađe populacije u regionu. Stoga je ovakav postupak za svaku javnu osudu – navodi Ristić.
Piše: EKIPA OBJEKTIVA
OVU I MNOGE DRUGE AKTUELNE VESTI PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 9. FEBRUAR
BONUS VIDEO:
Komentari (0)