Bruno Langer, frontmen Atomskog skloništa, s Akijem Rahimovskim bio je prijatelj od najranije mladosti. Smrt prijatelja ga je potresla.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
-Kada smo s Atomskim skloništem snimali drugi album u Ljubljani, Aki je tamo služio vojsku. Saša Dadić, naš bubnjar, svaki dan je odlazio po njega, izvlačio ga iz kasarne i družili smo se u studiju, posle studija. On je prvi čuo te naše materijale i rekao je da jedva čeka da završi vojsku jer s Parnim valjkom ima velike planove. Odmah nakon vesti o smrti, čuo sam se s Garom Tavatijanom, bubnjarom Leba i soli, i kaže da je Aki sutra trebalo da ide u Skopje jer mu je majka teško bolesna. Zato je u zadnje vrijeme često boravio u Skopju”, rekao je Langer za Glas Istre.
View this post on Instagram
Aki je, podseća, kao i Janez Bončina, Tifa i Langer, ambasador Down syndrom centra u Puli, ali od svih njih on je bio i u tome najaktivniji.
– Svugdje je prednjačio, uvek je imao ideje i planove. Malo je reći veliki roker, otišao je veliki čovek. Sećam se velike krize kada se Memorijal razdvojio na Dane hrvatske muzike i medija te bazični Memorijal Serđo Blažić Đoser, bio je to 15./16. memorijal, 2011./12. godina kada su s razmakom od nedelju ili dve održana dva programa. Bio sam najsretniji čovek na svetu kada je moj dragi prijatelj Aki stao uz Serđa i Memorijal, jedan od retkih, i punom parom radio na tome da taj program bude što bogatiji. Za to mu večno hvala. Živimo u vremenima izdaje, Aki nije izdao, ostao je veran svojim prijateljima, pre svega uspomeni na Serđa i nama ostalima koji smo bili od prvog dana uz Memorijal. Na tome ću mu biti večno zahvalan, do kraja života. Ti si čudo, rekao sam i predao mu palicu organizacije Memorijala. Te smo godine bili uskraćeni od svega, nismo imali novca, troškove smo rušili na minimum da ostane što više za Ligu protiv raka. Sećam se da smo skromno proslavili veliki uspeh Memorijala nakon tog raskola večerom u jednoj piceriji, rekao je Langer za Glas Istre.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)