Ekipa Objektiva posetila je pre godinu dana petočlanu porodicu Petrović koja živi u tek izgrađenoj, ali ne i završenoj kući, u sokaku kojem je prilaz, u ovim snežnim danima, gotovo nemoguć.
S namerom da ih ponovo nasmejemo kao i prošlog decembra, i ove godine odneli smo im novogodišnje paketiće, a njihov otac Dobrosav (42) kaže nam da se mnogo toga promenilo u njihovim životima otkad smo se poslednji put videli – pre tačno godinu dana.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Ličiš na našu majku. Da li si ti naša majka? – upitala je novinarku petogodišnja devojčica.
– Nisam, zlato.
– A zašto si došla? Nama niko ne dolazi. Zima je kod nas, znaš? Duva, jer nemamo prozor na vratima.
– Donela sam vam paketiće za Novu godinu. Deda Mraz vam je poslao jer ste bili dobri.
– Aha. A šta je poslao? Ja volim da jedem kisele krastavčice sa puno hleba. Ali nemamo hleba. Nekad ga ne jedemo nekoliko dana. Znaš, nije trebalo da troši pare. Tata kaže da nemamo novca i da ga je danas teško zaraditi. Ali da je najvažnije da smo zdravi.
Eleonora Petrović, petogodišnja devojčica iz malog sela Draginje nadomak Šapca na pragu svoje trošne kuće drži nam najvažniju životnu lekciju. Umesto da prevrće kese tražeći čokolade, sokiće, grisine i ostale grickalice, ona pita za kisele krastavčiće i hleb. Ali Deda Mraz je omašio. Mislio je da su ona, njene sestre i brat kao i sva ostala deca.
– Razboleo sam se od stresa i svakodnevne brige da li ću ujutru imati da nahranim decu. Operisao sam tumor na mozgu pre dva meseca. Na svoju ruku izašao sam iz bolnice pre vremena da bih bio sa njima. U međuvremenu, Teodora je krenula u prvi razred, zazidao sam dva prozora jer mnogo duva, a drva za loženje nema puno, postavio sam umivaonik i uveo vodu ispred kuće da se deca umivaju pre polaska u školu… Nažalost, Eleonorin tumor i dalje stoji u njenoj glavi, za sada je dobro. Eto, to su neke novine kod nas. Hvala vam što ste se setili. Bar ste nasmejali decu.
Skromni i zahvalni
Miris sveže ribe koja lupa perajima u providnom džaku, u ćošku kuhinje, širi se celom prostorijom. Petrovići poste, pa će Dobrosav da očisti ribu koju će jesti sve do Božića.
– Ostalo mi je ribe od Nikoljdana. Jutros sam kupio i malo sveže, zbog dece, a ja ću jesti onu iz zamrzivača. Borimo se, koliko možemo. Deca su mi dobra, slušaju me. Ne traže oni ništa jer znaju da nemamo. Zadovoljni su kada pojedu neki slatkiš i kada napune stomake. Onda se jure po kući, igraju se. Bogu hvala, toplo nam je sada. Ostalo je još na vratima da namestim staklo, a jedan prozor sam uspeo da zamenim. Dao mi je čovek na recku, dok ne dođem do para. Slabije ima posla sa sekundarnim sirovinama. Zima je, sneg je dosta napadao. Ali izguraćemo do proleća. Posle će biti bolje.
Dok Dobrosav oštri nož da spremi ručak , deca nam govore kako su srećna što su dobila kokice u paketićima.
Piše: Sanja Radovanović
OVU I DRUGE AKTUELNE PRIČE PROČITAJTE U ŠTAMPANOM VIKEND-IZDANJU OBJEKTIVA ZA ČETVRATK, 6. JANUAR – NEDELJA, 9. JANUAR
BONUS VIDEO:
Komentari (0)