U specijalnom izdanju Tajma iz 1992. godine posvećenom predviđanju šta da očekujemo u novom milenijumu, pisac Lens Morou je filozofski odgovorio na pitanje zašto uopšte predviđamo.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Citirajući politikologa Majkla Barkuna, on je napisao: “Ljudski um se gnuša vakuuma… Tamo gde izvesnosti nema, zadovoljavamo se verovatnoćama, a gde su verovatnoće izvan naše moći da izračunamo, tražimo utočište od nepodnošljivog neznanja u sopstvenoj budućnosti zamišljajući”.
Budućnost koju smo zamišljali tokom prošlog veka u nekim slučajevima se ostvarila: globalna populacija je naglo porasla kako su resursi nestajali, a tehnologija je otključala bezgranični potencijal i eliminisala čitave kategorije poslova.
No, u drugim slučajevima, te prognoze ostaju neodgonetljive iz zapleta naučnofantastičnih filmova. Naravno, predviđanje koje je 1909. zvučalo sumanuto (recimo, vizija o instrumentu “koji će omogućiti njegovom nosiocu da čuje bilo gde na moru ili kopnu na udaljenosti od nekoliko hiljada milja”) moglo bi, vek kasnije, da završi u džepovima skoro 90 odsto Amerikanaca.
Kako navodi Tajms, neki ljudi su zaista rizikovali da izgledaju kao budale jer su 20-tih, 30-tih ili 50-tih godina prošliog veka verovali da će se tokom ovog milenijuma ostvariti još neka predviđanja.
Budući čovek će biti Kiklop
Jedno od predviđanja je to da će u dalekim vekovima ili milenijumima čovek biti Kiklop, Polifem, sa samo jednim okom.
Tako je rekao dr Tomas Hol Šastid u članku iz 1933. o “Licu budućnosti”.
Ovo “buduće oko”, objasnio je Šastid, biće u centru lica, ispod visokog čela, gde je nekada počivao most nosa. Doktor je zaključio da je ljudsko oko prvobitno evoluiralo da vidi daleko u daljinu, ali kako savremeni čovek čita, piše, popravlja satove, obrađuje dragulje, ispituje slike i tako dalje, kiklopski posmatrač će evoluirati da blisko prihvati niz ovakvih zadataka i razonoda.
Unuci televizijskog doba neće moći da čitaju
Pokrivajući izgradnju tada nove TV stanice 1951. godine, Tajm se osvrnuo na potencijalne nedostatke kulture koja je postala opsednuta televizijom.
– Naši ljudi iz minuta u minut postaju sve manje pismeni – žalio je pisac, nagoveštavajući da bi u igri sa nultom sumom rekreativnih sati, televizija “pojela” sve više vremena koje su ljudi nekada provodili čitajući knjige i razmišljajući o mislima.
– Do 21. veka naš narod će nesumnjivo biti žmurooki, grbav i voleće mrak. Šanse su da unuk televizijskog doba neće znati da ovo pročita ovo što sam upravo napisao – predvideo je pisac.
Svaka medicinska bolest će se lečiti čudotvornom pilulom
Ako se proročanstvo švajcarskog doktora Fransoa Odija iz 1956. ikada ostvari, bolnicei lekarska profesija biće u teškoj situaciji, jer za njima neće biti potrebe.
Jedan od najuglednijih hirurga u Evropi tog vremena, Odi je zamislio da će “sve pobede koje su bile na ponos briljantnih hirurga biti zaboravljene”, pošto će se pojaviti otkriće supstance koja će, u obliku kapsule, uhvatiti izvor energije koji će doneti oporavak u roku od nekoliko sati.
Takav magični protivotrov bi u većini slučajeva eliminisao potrebu za operacijom, ostavljajući za sobom ne samo kontejnere pune skalpela, već i fizički bol nanet seciranjem tela i zašivanjem.
“Ljudi žabe” će živeti u podmorskim bunkerima i uzgajaće morske alge
Jedan od načina da se reši nedostatak hrane u budućnosti, prema “REND Corp.” iz 1966. jeste to da se jede što više algi.
Naučni centar bio je uveren da će ogromna polja algi i drugih vrsta morskih algi čuvati podmorski “farmeri”, iliti “ljudi žabe”, koji će mesecima živeti u potopljenim kućama na sprat.
Alge bogate proteinima bi se potom samlele u prah koji bi mogao da se hemijski regeneriše da bi imao ukus bilo čega, od odreska do burbona.
Iako se ekstrakti morskih algi danas obično koriste kao aditivi, oni tek treba da zamene ostatak naše zalihe hrane. I do sada, njihovi kultivatori i dalje žive na suvom.
Supružnici će moći potajno da kontrolišu raspoloženje jedno drugog uz pomoć “pilula za mrzovolje”
Isti članak iz 1966. koji je predviđao ekonomiju hrane zasnovanu na kuzgajanju algi imao je nešto da kaže i o bračnim odnosima.
Naime, ako je jedan supružnik posebno žestoko raspoložen, njegov ili njen partner će, predviđa “RAND”, moći da siđe u apoteku na uglu, kupi tablete protiv mrzovolje i neraspoloženja i ubaci ih u kafu.
Naravno, poslednjih pola veka svakako je došlo do značajnog napretka u psihijatrijskim lekovima, od Aderala do Prozaka, ali što se tiče trenutne kontrole uma, još smo potisnuti na staromodne lekove kao što su “izbegavanje” i “čaša vina”.
Paradajz će biti kvadratnog oblika
Mehanizacija poljoprivrede tokom srednjih decenija 20. veka drastično je promenila lice ove privredne grane. Neki su, primetio je bivši ministar poljoprivrede Orvil Friman, verovali da će automatizacija “rashladiti neprolaznu intimnost između čoveka i njegove zemlje”.
Drugi nisu videli ništa osim napretka u povećanju proizvodnje modernih mašina, dok su treći videli “paradajz kvadratnog oblika”.
Još jedan fenomen u ne tako dalekoj budućnosti, zamislio je šef istraživanja i razvoja u “Deere & Co.”, jeste kvadratni paradajz, koji bi, na kraju krajeva, mogao lakše da se pakuje mašinski i bolje bi se uklapau u sendviče.
Moći ćemo da osetimo i pomirišemo sve što gledamo na televiziji
Televizija nije nijednu generaciju učinila nepismenom, iako mnogi tako tvrde, niti je ovladala čulima izvan vida i zvuka, kao što je to predviđao članak o “multisenzualnim medijima” iz 1992. godine.
Prema Nikolasu Negroponteu, tadašnjem direktoru Laboratorije za medije MIT-a, 21. vek će doneti “holografski TV u punom koloru velikih razmera sa povratnom spregom sile i olfaktornim izlazom”.
Drugim rečima, slike na vašem TV-u će biti osećajne i mirisne, karakteristike čija će se poželjnost u velikoj meri razlikovati u zavisnosti od toga šta tačno gledate.
Naravno, pred nama je još 85 godina u ovom veku. Možda ćemo jednog dana moći da osetimo volane na Sejnfeldovoj pufnastoj košulji i da dobijemo dobar kontakt od gledanja “Veeds-a”, zaključuje Tajms.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)