Vakcinacija predstavlja najbolje rešenje kada je u pitanju suzbijanje širenja zaraznih bolesti.
S obzirom na to da pojedine bolesti pasa mogu biti prenete i za čoveka, imunizacija ljubimca je veoma važna za zdravlje ljubimca, ali i vlasnika.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Vakcinacija predstavlja unošenje antigena odgovarajućih uzročnika, na koje organizam stvara specifična odbrambena antitela, to jest, stvara imunitet, i tako sprečava obolevanje psa od bolesti protiv koje je vakcinisan.
Štenci po rođenju dobijaju kratkotrajni pasivni imunitet, jer se antitela sa majke prenose u njihov krvotok preko posteljice i majčinog mleka.
Kako pripremiti psa za vakcinu?
Neophodno je pre vakcinacije izvršiti čišćenje digestivnog trakta, odnosno, uklanjanje parazita iz organa za varenje kučeta. Takođe, neophodno je obaviti i čišćenje od spoljnih parazita, kakvi su krpelji i buve.
Uklanjanje parazita se po pravilu obavlja u dobi od tri, šest, devet i dvanaest nedelja starosti psa. Ovim postupkom omogućavate neometan razvoj antitela u organizmu ljubimca
Vakcine mogu biti:
1. Monovalentne, koje sadrže antigene na samo jednog izazivača infektivne bolesti.
2. Polivalentne, koje u svom sastavu imaju antigene protiv dve ili više uzročnika bolesti.
Nakon ubrizgavanja antigenskih komponenti u krvotok, dolazi do nastanka posebnih antitela i stvaranja imuniteta prema bolesti protiv koje je pas vakcininisan.
Pravila vakcinacije
Prvo, važno je napomenuti da se tek rođeno štene nikada ne vakciniše.
U 7. ili 8. nedelji starosti šteneta, vrši se prva vakcinacija, jer se u tom periodu gube urođena antitela preneta od majke.
Vakcina protiv parvoviroze presdstavlja jedini izuzetak, jer se ona može dati i u 6. nedelji, ali isključivo kao monovakcina. Antitela koja se bore protiv parvoviroze se gube prva, a ovi virusi mogu da izazovu i smrtonosne bolesti.
Pojedini veterinari ne smatraju da termin vakcinacije treba da bude toliko striktan, već preporučuju vakcinaciju u periodu od 7. do 10. nedelje života šteneta.
Po pravilu, psu se nikada ne daju dve vrste vakcina istovremeno, a borba protiv više oboljenja istovremeno se vrši davanjem polivalentne vakcine. Između dve vrste vakcina treba uvek napraviti pauzu od 2 do 3 nedelje.
Ovaj period je neophodan kako bi organizam reagovao na vakcinu, odnosno, kako bi počeo da razvija antitela.
U uzrastu od 10. do 12. nedelje starosti štenaca, daje se revakcina, čiji je zadatak da dodatno ojača imunitet malih i osetljivih pasa.
Druga vakcina se daje nakon 2-3 nedelje pauze, dakle sa navršenom 14. nedeljom starosti šteneta.
Sledeća na redu je vakcina protiv besnila, koja se daje u dobi od 4 meseca, kada štene po pravilu treba da se čipšuje. Čipovanjem se ugrađuje potkožni mikročip, koji omogućava praćenje njegovog „vakcinalnog statusa“, ali i njegovo lociranje u slučaju potrebe.
Vakcina protiv besnila se, po navršenoj prvoj godini, daje jednom godišnje. Takođe, vakcine protiv drugih zaraznih bolesti, daju se jednom godišnje.
Potrebno je vakcinisati i odrasle pse jednom godišnje do kraja života. Odrasli psi primaju vakcinu protiv besnila i polivalentnu DHPPLCv vakcinu, koja se bori protiv štenećka, hepatitisa, leptospiroze, korona virusa, parvoviroznih oboljenja i virusa parainfluense.
Kako pas reaguje na vakcinu?
Lokalne reakcije se javljaju na mestu davanja vakcine, a bol, otok, crvenilo, toplota i povišena telesna temperatura, česte su pojave. Ove reakcije, po pravilu, ne traju duže od 24 sata.
Opšte reakcije na vakcinu mogu biti blage i uobičajene. Takve su pojave poput gubitka apetita, apatije, povišene temperature i malaksalosti. Ova stanja traju dan do dva.
Međutim, važno je napomenuti da opšte reakcije mogu da predstavljaju i teža stanja, poput upale zglobova i kliničke slike bolesti protiv koje je pas vakcinisan.
U tom slučaju, neophodno je da posetite veterinara.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)