Ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića i dešavanja tog 12. marta 2003. godine, kao i sve ono što se zbivalo u danima i mesecima koji su sledili, i dalje je tema koja izaziva velike kontroverze.
Činjenica je da su tri godine posle ubistva osuđeni Milorad Ulemek Legija kao naredbodavac i Zvezdan Jovanović kao izvršilac na po 40 godina zatvora, kao i Aleksandar Simović, Željko Tojaga, Dušan Krsmanović, Branislav Bezerović, Saša Pejaković, Ninoslav Konstantinović, Vladimir Milisavljević, Sretko Kalinić, Miloš Simović i Milan Jurišić zbog učešća u atentatu.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Činjenica je i da je ubistvo premijera Đinđića i dalje tema koja budi mnogo emocija u srpskoj javnosti, kao i da su brojne teorije zavera koje svaki put ovu priču prate. U želji da “razbijemo” neke od tvrdnji, u pomoć smo pozvali bivšeg šefa Odseka za krvne i seksualne delikte u beogradskoj policiji, čoveka koji je godinama jurio članove “zemunskog klana”, ali i koji je bio na mestu uviđaja nakon ubistva Đinđića.
Za Objektiv govori Žarko Popović, čija ćemo saznanja o ovom, ali i drugim najpoznatijim zločinima u Srbiji objavljivati u danima koji slede.
MOTIV JE JASAN
Priču krećemo od samog motiva ubistva Đinđića. Za Popovića tu nema previše dileme – sve ukazuje na intervju koji je ubijeni premijer dao 2003. godine, u kome je potencirao na rešavanju problema na Kosovu i Metohiji.
– Za mene je to najjači motiv, taj intervju, u kojem je ispričao da Amerikanci i Englezi vrlo svesno i namerno sabotiraju rešenje kosovskog problema i da prave neke druge implikacije koje ne odgovaraju Srbiji. Tada je upitao zbog čega njihovi ambasadori vodaju naše ministre po ručkovima, večerama, a da on to ne zna… – počinje Popović svoju ispovest za Objektiv.
Kada je Đinđić ubijen, Popović je izašao odmah na uviđaj u dvorištu zgrade Vlade, kao šef Odseka za krvne delikte.
– Na zidu ulaznih vrata broj 5, u dvorištu Vlade, nađeni su tragovi košuljice projektila, koja je verovatno prošla kroz leđa Milana Veruovića i raspala se. Drugih tragova nisam video, kao ni naša tehnika. Na krovu od trske kafića “Monjument” u Admirala Geprata 14, iznad kojeg je, prema presudi, pucano, nađene su dve čaure kalibra 308 “vinčester”.
Međutim, niko u “Monjumentu” nije čuo pucanj, a kafić je bio pun. Išli smo u tu kancelariju u Gepratovoj 14, odakle se tvrdi da je pucano. Naravno, nismo “gazili” po kancelariji zato što je to forenzika radila. Opuške od cigareta “davidov”, koje je navodno pušio Zvezdan Jovanović, tamo nisam primetio. To se naknadno pojavilo – kazuje iskusni operativac beogradske policije, koji se penzionisao 2017. godine.
KOD VERUOVIĆA U BOLNICI
Isto veče je, kaže, otišao u bolnicu da sasluša Đinđićevog ranjenog telohranitelja Milana Veruovića.
– Otišao sam uveče da saslušam Veruovića, ali dečko se budio iz narkoze. Bio je teško povređen, operisan… Nije bio u stanju da razgovara, a ja nisam hteo da ga uznemiravam. Druge kolege su kasnije išle i razgovarale sa njim. Popović kategorički raskrinkava stav da je bilo više od jednog atentatora na Zorana Đinđića.
– Bio je jedan strelac. Snajperista kad radi, radi sam. Ne mogu dva strelca tu da pucaju. Opet, Zvezdan Jovanović nikad ništa nije priznao. Ono što je priznao, priznao je bez prisustva tužioca i branioca.
TAJNA STANA U BIRČANINOVOJ
I dok stavlja tačku na teoriju o više pucača, ne krije da bi moglo da se dogodi da sam atentator nije bio u Admirala Geprata.
– Ima pravac iz Birčaninove ulice, koji ide preko Nemanjine do ulaza broj 5. To je, po meni, logičan, idealan pravac. Dakle, iz Birčaninove, pa ispod Ministarstva spoljnih poslova, preko Nemanjine. Tako je tačno mogao da pogodi premijera gde hoće. Ovo odakle je navodno Jovanović navodno pucao je blizu za snajper. U toj zgradi u Birčaninovoj, obradom lica mesta, našli smo jednu stariju ženu, od koje smo uzeli izjavu. Ona je rekla da su i tu dolazili ljudi obučeni kao radnici za kablovsku televiziju, koji su se pojavili i u Gepratovoj ulici.
Verovatno su tražili neku poziciju odakle bi mogli da pucaju. Možda je tamo i ostao pravi čovek koji je pucao… U to vreme u zgradi pored izvođeni su radovi, bila je velika buka. To je bilo idealno mesto da se prikrije zvuk pucnja. Te majstore koji su radili u zgradi nikako ne treba povezivati sa ubistvom. Moglo je da se puca odatle jer je to idealno rastojanje za snajper – smatra Popović.
KO JE SPREČAVAO “SABLJU”
Popović naglašava da je ubistvo Đinđića moglo biti sprečeno da je na vreme u Skupštini Srbije izglasan zakon o zaštićenim saradnicima.
– “Zemunski klan” je bio na našoj mapi još kada su krenula ubistva beogradskih kriminalaca Mirka Tomića Bosanca, koji je bio prva žrtva, Srđana Ljujića, Todora Gardaševića, Branislava Lainovića Dugog, Zorana Uskokovića Skoleta, Sredoja Šljukića Šljuke… Međutim, mi tada nismo bili u mogućnosti da nešto ozbiljno radimo jer su bili na vezi sa eksponentima tadašnje vlasti – uveren je ovaj iskusni policajac.
Konkretno, Popović navodi ime Čedomira Jovanovića.
– On je obilazio Dušana Spasojevića u zatvoru. Kako neko može da uđe u zatvor ako mu sud ne da odobrenje? Kako je mogao predsednik tada najveće poslaničke grupe u Srbiji da odnese Spasojeviću tortu u zatvor za rođendan? Sve smo to znali, ali smo čekali da se donese zakon koji definiše status zaštićenog svedoka i tada je planirana akcija “Sablja”. Tada je trebalo da se uhapsi ta ekipa sa Legijom na čelu. Međutim, sve su radili kako ne treba, a na kraju je Đinđić ubijen – otkriva Popović.
SUTRA: SA KIM SE LEGIJA SASTAO I KO JE TREBALO DA ZAŠTITI ĐINĐIĆA
Piše: Danica Ćuruvija
BONUS VIDEO:
OVU I DRUGE AKTUELNE PRIČE PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU ZA 19. NOVEMBAR
Komentari (0)