Ima neka tajna između Crvene zvezde i Liverpula. Engleski klub je poraz od beogradskih crveno-belih 1973. godine označio kao prekretnicu u istoriji, dok je skoro 50 godina kasnije, jedne čudesne novembarske noći, Zvezda ostvarila najveću pobedu u novom veku. Navijači oba kluba imaju posebnu emociju, donose nešto što se ne viđa baš na svakom stadionu. Enfild i Marakana odišu neobjašnjivom energijom, koja je često u prošlosti režirala čuda.
Sadašnjost je takva da je Zvezda miljima daleko od Liverpulovog nivoa, ali odaje se utisak da postoji određena doza sličnosti između dva kluba. Ono što upada u oči jeste činjenica koliko jedan fudbaler u oba kluba ima uticaja na igru. Liverpul je godinama mučio muku sa odbranom, a onda je u englesku luku doputovao Virdžil van Dajk. Dolazak Holanđanina je promenio mnogo i uneo šampionsku notu u četu Jirgena Klopa, koja je osvojila titulu nakon 30 godina i podigla “ušati” pehar po šesti put u istoriji.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Pitate se kakve ovo veze ima sa Crvenom zvezdom, pa čini se da ima. Deluje da je dolazak jednog čoveka doneo Zvezdi nešto što se dugo nije videlo na našim prostorima, nešto što je Van Dajk doneo Liverpulu.
Zlativoje Dragović je “krivac” što je u klub sa Marakane stigao fudbaler koji je doneo crveno-belima evropski kvalitet, lidersku crtu i uticao da kompletan tim izdigne na nivo više.
Ako je suditi po dosadašnjem delu sezonu, Aleksandar Dragović je pojačanje koje nema cenu i bez bilo kakve dileme najbolji igrač crveno-belih. Kada je na terenu momak rođen u Beču, Zvezda izgleda potpuno drugačije. Isti slučaj kao sa Van Dajkom i Liverpulom. Položio je Dragović i ispit zvan “večiti derbi” i odličnog Rikarda sveo na minimalan broj šansi. U Evropi se već dokazao kao lider i kupio je Zvezdin sever, koji je dobio novog ljubimca. Videlo se po izjavama na početku sezone da Dragović ima najbolju moguću kombinaciju mentaliteta – austrijsku disciplinu i smirenost, a srpski inat i strast. Retko ko bi učinio ono što je Dragović. Mnogi su se busali zvezdaštvom u prošlosti, a kada je trebalo da se vrate na Marakanu, nije ih bilo nigde. Dragović je odbio duplo unosnije ponude i u najboljim godinama došao u voljeni klub, da ispuni svom dedi želju i istrči na Marakanu u crveno-belom dresu. Ponosan je deda Zlativoje na svog unuka.
Kada pričamo o sličnostima, ne možemo a da ne napišemo nekoliko redova o Dejanu Stankoviću. Iako i dalje nije pobedio Partizan u 90 minuta, trener Zvezde je prevazišao sva očekivanja. Mnogo je skeptika bilo kada je stigao u klub, ali je svojim radom i uspesima opravdao ukazano poverenje.
Ljubav je najbolji životni pokretač, što Stanković dokazuje iz dana u dan. Odrastao je na Marakani, završio početne fudbalske razrede u dresu Zvezde, da bi se kasnije otisnuo u beli svet gde se dokazao kao vanserijski igrač.
Ali je ciklus ponovo došao na polaznu tačku, na mesto najveće ljubavi, na njegovu Marakanu. Započeo je novu odiseju i upustio se u nepoznate izazove. Ide mu veoma dobro, a strast sa kojom vodi Zvezdine utakmice se ne viđa baš često. Trk nakon gola Aleksandra Kataija dokazuje koliko mu znači Crvena zvezda.
U maniru Jirgena Klopa dotračao je do kaznenog prostora Borjana i zajedno sa svojim igračima proslavio izjednačenje. Strast sa kojom Stanković vodi utakmicu pokraj terena je neverovatna, ali nekada emocije moraju da se sklone na stranu i mora da presudi razum. Daleko je Stanković od Klopa, ali ima žicu koja je potrebna za vrhunskog trenera, samo je potrebno da još mnogo radi, uči na svojim greškama i počne da pobeđuje u večitim derbijima.
“Delije” su ponosne na Stankovića i Dragovića, ali i dalje čekaju da Partizan “padne” u prvenstvu.
(B.K.)
Bonus video:
Komentari (0)