Bio je 1. septembar 2020. Korona je posustajala posle drugog talasa u Srbiji, ali je fudbalska javnost bila zaintrigirana onim što dolazi.
Samo par dana pre toga, Partizan je gostovao u Novom Sadu, vodio protiv Vojvodine sa igračem manje, a Savo Milošević je revoltiran jednom odlukom sudija odlučio da se, ispostavilo se, oprosti od Humske.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Nezadovoljstvo je iskalio na mikrofonu i više nije seo na klupu crno-belih. Vagalo se par dana ko bi mogao da ga nasledi, a gotovo niko nije pomišljao na ljubimca navijača, igrača koji je ponikao na Teleoptiku, trenera koji je uveo tim u Ligu šampiona 2010.
Nešto posle ponoći, tog 1. septembra 2020, po društvenim mrežama su počele da kruže informacije da se vraća Aleksandar Stanojević.
Godinama je radio u Kini, kako je i sam apostrofirao na uvodnoj konferenciji “finansijski se obezbedio” i mogao je sebi da dozvoli povratak u voljeni klub, koji se nalazio u teškoj situaciji.
Partizan je uveliko kaskao za Crvenom zvezdom, a u plej-ofu kvalifikacija za Ligu Evrope izvukao najtežeg protivnika, ekipu Šarlroe, tada lidera belgijske lige.
Stanojević je promovisan dan kasnije. Sa velikom dozom optimizma je krenuo u posao, a oni sa boljim sećanjem znaju šta je bilo te 2009. kada je prvi put preuzeo kormilo od Gorana Stevanovića, napravio preokret u finišu sezone i uzeo titulu.
Nadali su se sličnom mnogi, ali to nije bilo moguće u ritmu koji je nametnula ekipa iz Ljutice Bogdana i pored broja bodova koji bi izvesno bili dovoljni za pehar u devet od prethodnih 10 sezona.
Što se evrope tiče, zbog pandemije koronavirusa, sistem je bio takav da su se mečevi kvalifikacija igrali na terenu nosilaca, pa je tako Partizan gostovao u Belgiji i izgubio golom iz slobodnog udarca.
U nastavku sezone, koja jeste bila za zaborav, crno-beli su poraženi i u finalu Kupa od večitog rivala posle penala i drugi put u nizu ostali bez trofeja na identičan način.
Ipak, Stanojević je na individualnom planu drastično napredovao i ušao u istoriju kluba. Po broju vođenih utakmica prestigao je Miroslava Đukića, Vladimira Vermezovića, Miloša Milutinovića i Nenada Bjekovića. Ove sezone “preskočiće” Tomislava Kaloperovića i Stjepana Bobeka. I to do zime.
Na 130 mečeva već je stigao da upiše 100 pobeda, po čemu je već sada na trećem mestu večne liste, a ispred njega su samo Ilješ Špic i nedostižni Ljubiša Tumbaković.
Čekao je Stanojević prve pripreme, jasna je bila razlika već posle Beleka 2021. u igri, a sve se to dodatno nadogradilo i nakon Slovenije ovog leta, pošto crno-beli izgledaju impresivno na startu sezone.
Prošli su kroz nerealno teške kvalifikacije za Ligu konferencija preko viceprvaka Slovačke, petoplasiranog ruskog tima Sočija i portugalske Santa Klare i vratili se ne evropsku mapu, čime su ispunili prvi od dva cilja. Evropa i titula.
Stanojević je uspeo da nametne svoj stil, da dobije šta je tražio, a to su momci ponikli u klubu, koji znaju šta znači igrati za Partizan. S akcentom na defanzivi i malo primljenih golova, sa Rikardom je dobio i ono što nije imao prošle godine, a to su golovi.
Početak, za koji nije mogao da snosi punu odgovornost, možda nije obećavao, ali godinu dana kasnije, čini se da nema nezadovoljnog navijača crno-belih.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)